Izvor: Politika, 15.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije s povišicom, plate po meri inflacije
Masa penzija iduće godine biće veća 15, a zarada u javnom sektoru osam odsto nego u 2008. – Rast inflacije osam, a bruto-domaćeg proizvoda tri odsto
Penzioneri i zaposleni u javnom sektoru, računajući i javna preduzeća, i republička i lokalna, posle dve nedelje pregovora ovdašnjih fiskalnih i monetarnih vlasti sa tvrdokornim MMF-om, mogu, koliko-toliko, da se opuste. Umesto najavljivanog ukidanja penzionerskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povišica i stavljanja na led plata iz državnih kasa, najnovija vest glasi: njihova primanja biće ograničena – jesenas povećane penzije neće biti umanjene, a činovničke i ostale „javne” plate neće biti zamrznute, ali će ukupni izdatak za ove zarade moći da poraste samo za projektovanu inflaciju.
– Masa penzija iduće godine biće veća za 15, a zarada u javnom sektoru za osam odsto u odnosu na 2008, uz mogućnost da rast bude i veći ukoliko ekonomske prilike budu povoljnije nego što se sada mogu predvideti – precizirala je Diana Dragutinović, srpski ministar finansija.
Ona je na jučerašnjoj konferenciji za novinare, zajedno sa šefom MMF-ove misije Albertom Jegerom i guvernerom NBS Radovanom Jelašićem, obnarodovala osnovne postavke dogovora koji će rezultirati 15-mesečnim stend-baj aranžmanom sa MMF-om.
Za sada dogovoreni rast zarada, čija će se tehnika precizirati budžetom, uz mogućnost revidiranja i različitih kombinacija, koji je ministarka finansija Dragutinović tek na insistiranje novinara pretočila u procente, po njenim rečima, biće „umeren, ali ostavlja prostor za fleksibilnost, posebno za dobro targetiranu socijalnu politiku”. Ma šta to značilo.
Obrazlažući tvrdnju da je štednja osnovni element programa koji je dobio podršku MMF-a, ministarka je najavila da će iduće godine morati da štede i država i opštine i fondovi socijalnog osiguranja, i to pre svega na tekućim izdacima, ne dovodeći u pitanje kapitalna ulaganja. Kapitalna ulaganja će, kako je najavila, značajno porasti, za razliku od, recimo, subvencija koje će opasti, uz mogućnost da država reaguje, ako zatreba – „ne da spase pojedinačno preduzeće ili granu, nego da obezbedi normalno funkcionisanje tržišta”.
Manji izdaci za državne dotacije, čije je sadašnje učešće u BDP 2,5 odsto, po rečima ministarke Dragutinović, obezbediće se završetkom privatizacije društvenih preduzeća, smanjivanjem sredstva za tranzicioni fond, ali i subvencija koje se privredi usmeravaju posredstvom Fonda za razvoj, subvencija poljoprivredi (kroz pooštravanje uslova za njihovu dodelu), kao i državnim preduzećima, pre svega železnici, ali i lokalnim komunalnim.
Dok se u narednih sedam dana, za koliko će vlada predložiti budžet za narednu godinu, dogovori ne pretoče u konkretne brojke, ministarkina najava zamrzavanja srpskih javnih finansija na ovogodišnjem nivou značila bi da u 2009, kako je rekla, deficit neće preći 1,5 odsto BDP, da će država poreske obveznike koštati 50 milijardi dinara manje, a da će javni prihodi iznositi od 42 do 42,5 procenata BDP, odnosno da će javna potrošnja biti veća maksimalno 1,5 odsto nego u 2008. godini.
– Ovaj deficit neće biti rezultat ekspanzivne fiskalne politike, već faze prirodnog ciklusa usporavanja privredne aktivnosti. Kada bismo smo u 2009. godini imali sedmoprocentni rast, deficita ne bi bilo – objasnila je ministarka Dragutinović. A rast bruto-domaćeg proizvoda, po rečima guvernera Radovana Jelašića, sledeće godine zadržaće se na tri odsto.
Da bi se postigao cilj monetarne politike – niska stabilna inflacija, pri čemu će se u 2009. ciljati ukupna (i to na osam plus minus dva odsto), guverner Jelašić je najavio savezništvo sa fiskalnim vlastima: Narodna banka će sa Vladom Srbije potpisati memorandum o razumevanju kako bi se utvrdila jasna podela odgovornosti.
Kao instrument za postizanje tog cilja Narodna banka će i dalje koristiti referentnu kamatnu stopu, neće odobravati kredite javnom sektoru, ni direktno, ni indirektno (kupovinom hartija od vrednosti), zadržaće plivajući valutni režim, a intervencije će biti limitirane na amortizaciju domaćih, odnosno eksternih šokova. Centralna banka će predložiti i izmene zakona o NBS, koje će doneti i zabranu odobravanja kredita javnom sektoru, razjašnjenje procedure dokapitalizacije NBS i generalno dodatno jačanje nezavisnosti centralne banke.
Od dodatnih mera guverner je najavio: dnevno praćenje likvidnosti banaka, bolju saradnju sa supervizorima u inostranstvu, formalizovanje odnosa vlade NBS i Agencije za osiguranje depozita, razvoj dinarskog tržišta hartija od vrednosti i privatizaciju državnog vlasništva u bankama i osiguravajućim društvima, zavisno od uslova na tržištu.
Takođe, do marta 2009. vlada će pripremiti sveobuhvatnu strategiju vezanu za državno vlasništvo u bankarskom sektoru, kojom će biti razmotreno i pitanje spajanja Poštanske štedionice, Srpske banke, Kredi banke i Privredne banke Pančevo.
Vesna Jeličić
-----------------------------------------------------
Aranžman iz predostrožnosti
Aranžman koji su srpske ekonomske vlasti dogovorile posle dve nedelje pregovora sa misijom MMF i koji bi, sredinom decembra, tačnije 19, trebalo da odobri Bord direktora ove međunarodne finansijske organizacije, trajaće 15 meseci, do marta 2010. i biće podržan kreditom od 516 miliona dolara, koliko iznosi 75 odsto kvote Srbije u Fondu. Ali, samo za slučaj da taj novac Srbiji zatreba, bez startne namere da se on povlači.
Predloženi stend-baj aranžman, za razliku od dosadašnjih, zapravo je program iz predostrožnosti, dogovoren da deluje preventivno radi očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti. Da pruži sigurnost i obezbedi, kako je objasnila ministarka finansija Diana Dragutinović, veću fleksibilnost da apsorbujemo eventualne šokove izazvane svetskom finansijskom krizom i učvrsti poverenje pre svega stranih investitora, kako privatnih, tako i međunarodnih finansijskih institucija.
Po oceni Alberta Jegera, šefa MMF-ove misije, Srbija bi trebalo da bude u stanju da izdrži finansijske probleme koji dolaze, ali pod uslovom da primeni mnogo jaču i kredibilniju ekonomsku politiku nego do sada. Mada Srbija ima visoku likvidnost bankarskog sistema i nizak nivo kratkoročnog duga, ona je na druži rok jedna od ranjivijih zemalja u regionu zbog visokog tekućeg deficita, zbog toga što godišnje troši 500 milijardi dinara više nego što zarađuje, što ima slabu izvoznu bazu, male uštede u privredi i zato što je proteklih godina vodila neadekvatnu fiskalnu politiku.
Stoga, dogovoreni program, kako se navodi u MMF-ovom saopštenju, podrazumeva: umerenost u fiskalnoj politici uz deficit koji je ograničen na 1,5 odsto BDP, monetarnu politiku čije je težište na obuzdavanju inflacije, mere u finansijskom sektoru koje bi predupredile eventualne pretnje stabilnosti i strukturne reforme kojima bi se unapredio potencijal za rast privrede i izvoza. Osnovni elementi fiskalnog paketa obuhvataju strogu politiku dohotka, kako bi se ograničio rast plata u javnom sektoru i penzija i racionalizaciju elemenata tekuće potrošnje koji ne spadaju u prioritete. Time bi se, smatra MMF, stvorio fiskalni prostor za povećanje preko potrebnih investicija u infrastrukturu.
---------------------------------------------------------
Otplata kredita pre roka – bez naknade
Građani koji u ovoj i narednoj godini odluče da pre ugovorenog roka vrate kredit, neće morati da plate naknade koje su, inače, u ugovorima predviđene u slučaju prevremene otplate. Sem ako to ne čine uz pomoć druge banke – odnosno kroz refinansiranje. Takođe, predviđene naknade neće platiti ni oni, koji kredite, pre svega hipotekarne, indeksirane u švajcarskim francima, požele da prebace u evre, a svima koji su se zadužili na period do deset godina biće ponuđena mogućnost prelaska sa kredita u stranoj valuti – evrima i švajcarcima, na dinarske. Uz to, klijentima, sem korisnicima stambenih zajmova, bankari će omogućiti produžetak roka za vraćanje pozajmljenog novca, takođe bez dodatnih troškova.
Ukidanje uobičajenih naknada prilikom ovih transakcija, po rečima guvernera Radovana Jelašića, Narodna banka dogovorila je sa četiri najveće banke – Intezom, Rajfajzen, Komercijalnom i Hipo Alpe - Adrijom, uz očekivanje da će se se akciji pridružiti i ostali bankari.
Ove pogodnosti, kako je najavio guverner, najverovatnije će važiti do kraja 2009, a detalji će biti utvrđeni narednih dana sa poslovnim bankama.
[objavljeno: 15/11/2008]
.jpg)
