Izvor: Večernje novosti, 03.Jun.2013, 21:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neizbežno smanjenje plata i penzija

VEĆINA ekonomista kategorična je u tvrdnjama da bez seče penzija i plata u javnom sektoru nema privrednog oporavka, jer su upravo ove dve stavke najveća trošak budžeta. Pojedini ukazuju da uz zamrzavanje primanja iz državne kase, postoje i drugi načini za obuzdavanje sve većeg manjka u budžetu. - Cilj ekonomskih mera je izlazak iz krize, ali ne na teret građana, već pronalaženjem nekih novih načina za to - izjavio je u ponedeljak predsednik Vlade Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Ivica Dačić. - Smanjiti plate i penzije, to zna svako. Ima li nešto novo što neko ne zna, hajde da vidimo? Odbacivši insinuacije da je sednica Vlade otkazana zbog eventualnih neslaganja po pitanju ekonomskih mera, Dačić je kao glavni razlog naveo nedostatak vremena. - Nastavićemo razgovore o ekonomskim temama unutar vladajuće koalicije, to nije samo ekonomsko, već pre svega stručno pitanje lečenja ekonomskog sistema, jer kod nas u stručnoj javnosti ne postoji jedinstveno mišljenje šta bi trebalo učiniti - rekao je Dačić. - S jedne strane imamo fiskalnu disciplinu, potrebu da se dođe do finansijske konsolidacije i smanjenja deficita, ali s druge, treba da se omogući privredni rast. ZID PLAČA PREMIJER Dačić je odbacio tvrdnje da se naša zemlja nalazi pred bankrotom, dodavši da kada Srbija već nije bankrotirala prethodnih 20 godina u mnogo težim vremenima, onda neće ni sada. - Moramo da preživimo, ali Vlada nije nikakav zid plača pa da kukamo - kaže premijer. Lu Brefor, šef Kancelarije Svetske banke smatra da Srbija, ipak, neće moći da smanji budžetski deficit bez smanjenja plata u javnom sektoru i penzija. - To je jedna od neizbežnih mera štednje - ističe Brefor. - Loše je što je budžetski minus duplo veći od planiranog, a isplata plata i penzija čini više od polovine troškova budžeta. Ohrabruje to što je Vlada ipak spremna da preduze veoma teške mere. Nadam se da te mere neće čekati jesen, već da će biti preduzete najkasnije ovog ili sledećeg meseca. Ekonomski analitičar Ivan Nikolić smatra da je za prevazilaženje postojećeg stanja u budžetu neophodno, pre svega, podizanje privredne aktivnosti kroz investicije i štednju, a potom i sistemska reforma ukupnog javnog sektora, čiji će efekti biti vidljivi na rok od pet do 10 godina. - Štednja bez investicija ne daje rezultat, to je izolovana mera koja nas vodi samo u još veći problem - ukazuje Nikolić. - Svaka ušteda direktno se odražava na domaću tražnju, manja tražnja obara potrošnju, potrošnja privrednu aktivnost, čime se umanjuju poreski prihodi, a budžetski deficit ostaje isti. Balansiranje između investicija i štednje su mere koje će imati u kratkom ili srednjem roku pozitivan rezultat. Dobar prostor za uštede postoji u unapređenju efikasnosti državne administracije i reformi javnih preduzeća, jer to može doneti uštede između 50 i 100 milijardi dinara. Prema rečima ekonomiste Miladina Kovačevića, glavni problem je u nereformisanom javnom sektoru. Kovačević jeste za kontrolu zarada u javnom sektoru, ali smatra da penzije treba izostaviti iz te priče. Profesor Ljubormir Madžar, pak, napominje da je došlo vreme da Srbija konačno počne da troši samo onoliko koliko ima. - Nažalost, iskustvo je pokazalo da kod smanjivanja državnih rashoda ne postoji nijedno rešenje koje neće da se "očeše" o plate i penzije - kaže Madžar. - Preokret u ovoj dramatičnoj situaciji mogu da naprave preduzetnici kojima država treba da da podršku, osigura okruženje i poslovni ambijent jer sama ne može biti ni preduzetnik, ni investitor.
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na Večernje novosti...