Izvor: Politika, 16.Dec.2012, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milosrdni anđeo još ubija u Srbiji
Procenjuje se da je za 78 dana bombardovanja 1999. izručeno 10-15 tona osiromašenog uranijuma. – Iz godine u godinu sve je duži spisak obolelih (i umrlih), godišnji rast iznosi 1,9 odsto
Kao na spomeniku nevino stradalim zaposlenima u Televiziji Beograd isto pitanje: Zašto?
I zločincima i samo sebi postavio ga je general u penziji Slobodan Petković, vrsni znalac atomsko-biološko-hemijskog oružja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (i ratovanja), koji je rukovodio otkrivanjem i uklanjanjem ozračenih otpadaka u toku NATO bombardovanja i kasnije.
Svoja zapažanja objavio je u knjizi „Zločin u ratu, genocid u miru”, upravo izašloj iz štampe u saizdavaštvu „Službenog glasnika” i Društva Srbije za borbu protiv raka.
Naslućujete, nadamo se, da je na dvestotinak stranica ispisano uverljivo svedočanstvo, potkrepljeno obiljem podataka i stručnih zapažanja, koje su potpisala još dvojica uglednika – Vladislav Jovanović, negdašnji ministar inostranih dela SRJ, i prof. dr Slobodan Čikarić, dugogodišnji predsednik Naučnog saveta Instituta za onkologiju i radiologiju.
Nema nikakve sumnje da prilično uopšten podnaslov (Posledice NATO bombardovanja Srbije 1999) nedvojbeno upućuje na drugi deo naslova – genocid u miru. Zašto?
Iz godine u godinu sve je duži spisak obolelih (i umrlih) od bezobzirnog zasipanja naše zemlje osiromašenim uranijumom, koju su Nemci u jednom dokumentarcu prozvali „smrtonosnom prašinom”. Više od hiljadu ciljeva u poslednjoj Jugoslaviji, a najvećma u Srbiji, gađano je iz vazduha i s mora, od čega 60 odsto u naseljima.
„Srebrnim metkom”, kako se vojničkom rečnikom opisuje svakovrsna đulad i tanad obogaćena osiromašenim uranijumom, naneto je nešto više od 112 udara! Zašto?
Zato što se takva municija odlikuje većom ubojitom moći: osiromašeni uranijum, jedan od najopasnijih radioaktivnih otpada, gušći je od olova 1,7 puta, a od gvožđa 2,47 puta. Koristi se za probijanje tenkovskih oklopa i jakih utvrđenja.
Tako se, uostalom, zove ostatak uranijuma posle prerade fisionog goriva jer sadrži manje izotopa – jednog od tri pojavna oblika u prirodi označenog brojem 235; ostala dva su 234 i 238. (Izotopi su atomi hemijskog elementa čije jezgro ima isti atomski broj, a različitu atomsku masu.)
Združeni zločin 19 zemalja članica NATO-a izrodio se, prema rečima generala Slobodana Petkovića, u ekološku katastrofu koja je „po karakteru, obimu i obliku nezabeležena u istoriji ljudske civilizacije”, optužujući ih da su „prema nekim karakteristikama, vodile nuklearni – radiološki i hemijski rat”.
Procenjuje se da je za 78 dana izručeno 10-15, iako je NATO nevoljno priznao – valjda za utehu ozračenom stanovništvu – manje. Tek u februaru 2000. godine, pod pritiskom javnosti u pomenutim zemljama, potvrđeno je da je korišćen osiromašeni uranijum, bez ijedne naznake koliko i gde. I da ne poverujete vlastitim očima: 44 posto u poslednjih deset dana, posle sporazuma dve strane da se ratna dejstva okončaju! Zašto?
Uprkos prikrivanju u koje je bila umešana Svetska zdravstvena organizacija (!), pod rukovodstvom bivše norveške premijerke Harlem Brustat – što je obznanio britanski fizičar Kit Baverstok – pojedine optužujuće činjenice izbile su na videlo.
Pomenuti naučnik je, pored ostalog, napisao da nalazi „...potvrđuju da je oružje sa osiromašenim uranijumom kancerogeno i genotoksično (oštećuje genetski materijal), što dovodi do deformiteta nerođene dece”.
Upravo ovu i slične tvrdnje izbacila je iz izveštaja rečena čelnica SZO, na osnovu čega je glavna tužiteljka Haškog suda Karla del Ponte 2001. zaključila da, prema navodima generala Slobodana Petkovića, „NATO i SAD, bombardujući 1995. Bosnu i Hercegovinu i 1999. SR Jugoslaviju, nisu povredile Ženevsku konvenciju”! U prvom slučaju se, naravno, misli na Republiku Srpsku.
I Aleksanderu Mileru, iz radiološke laboratorije Ministarstva odbrane SAD, Svetska zdravstvena organizacija zabranila je da objavi nalaze koji su „nedvosmisleno pokazali genotoksičnost osiromašenog uranijuma”. Nisu ga, čak, ni pozvali 2001. u delegaciju koja je posetila Balkan. Zašto?
Da su NATO i SAD unapred znali da je oružje sa osiromašenim uranijumom kancerogeno i genotoksično, potkrepljuje nuklearno-hemijsko-biološki priručnik, koji je 22. novembra 1999. potpisao pukovnik Osvaldo Bizari, na čijoj je naslovnici mrtvačka glava. Dovoljno je samo pročitati kako je naslovljen: „Kfor, internacionalne brigade, Zapad, osiromašeni uranijum, informacije i instrukcije”.
SR Jugoslavija se, nažalost, uzdržala na glasanju u Ujedinjenim nacijama da se zabrani upotreba municije sa osiromašenim uranijumom, a nije ni tražila da odgovaraju zapadne glavešine koje su to naredile. Zašto?
Trećepotpisani prof. dr Slobodan Čikarić ističe da je NATO izručio oko 15 tona osiromašenog uranijuma, zbog čega učestalost pojave malignih oboljenja, u proseku, godišnje beleži rast od 1,9 odsto. Za 2009. (499 na 100.000 žitelja) približila je našu zemlju Zapadnoj Evropi: „Te godine otkriveno je u Srbiji (7,2 miliona stanovnika) 35.000 novoobolelih slučajeva malignih tumora svih lokalizacija”.
I za sledeće tri, koje su za nama, predvideo je da će postotak razbolevanja ostati nepromenjen!
Na osnovu brojnih pokazatelja, potkrepljenih domaćim istraživanjima, zaključio je „da je u Srbiji počinjen genocid sui generis (svojevrsni)”. Smrtonosni tovar „Milosrdnog anđela” ostaće zauvek na našem tlu! Otprilike onoliko koliko postoji planeta na kojoj živimo.
„Psihijatri bi možda rekli da ima nečeg frojdovskog u toj apoteozi okrutnosti agresora prema žrtvi”, napisao je Vladislav Jovanović, koji pita: „Zašto Srbija nije iskoristila obolevanje od leukemije vojnika španskog kontingenta Kfora, kao i nekoliko Italijana, za alarmiranje međunarodne javnosti i zalaganje za ozbiljnu međunarodnu istragu pod patronatom OUN o posledicama upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom po živote i zdravlje stanovništva na ugroženim područjima, a posebno na Kosmetu?”
Zašto?
Stanko Stojiljković
objavljeno: 16/12/2012
.jpg)
