Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Okt.2010, 14:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MMF: Penzioni sistem Srbije neodrživ i rizičan

BEOGRAD -

Penzijski sistem Srbije je neodrživ i rizičan, a poseban problem je i rastući broj penzionera, poručili su čelnici Međuanrodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Albert Jeger i Bogdan Lisovolik.

Predstavnici MMF-a u tekstu za današnju Politiku, a pod naslovom "Zašto je penzijskom sistemu Srbije potrebna reforma" ukazali su da iako srpske penzije nisu visoke one predstavljaju veliki teret za ekonomiju.

Isti broj penzionera i zaposlenih
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
"Na primer, izdvajanja Srbije za penzije (čak i bez vojnih penzija) bila su iznad 13 odsto BDP-a u 2009. U okviru EU jedino Italija ima veći procenat troškova za penzije", naveli su Jeger i Lisovolik.

Oni su kao problem naveli i to da je broj penzionera i registrovanih zaposlenih u Srbiji gotovo isti, pa praktično, svaki radnik koji plaća doprinose mora da deli svoj dohodak sa penzionerom, i preko doprinosa za penzije i kroz poreze.

"Ako bi troškovi Srbije za penzije i dalje rasli, mogli bi da gurnu ekonomiju i budžet u dva začarana kruga. Prvo, veća izdvajanja za penzije će zahtevati veće doprinose i poreze, što bi ugrozilo rast i zapošljavanje u zvaničnom sektoru i izazvalo pritisak da se opet povećaju porezi i doprinosi", upozorili su predstavnici MMF-a.

Dve opcije: Čekanje ili reforma

Oni su ukazali i da Srbija ima dve opcije, da "čeka i nada se" i većim uplatama doprinosa za socijalno osiguranje ili sprovodi reforme dok se pritisci i dalje mogu kontrolisati, a reformske mere sprovoditi u fazama, kako bi i radnici i penzioneri imali vremena da se prilagode.

"Izmenjeni zakon Srbije o penzijama, trenutno pred parlamentom, zaista je relativno skroman korak. On ukida neke opcije za prevremeno penzionisanje, povećava minimalnu starosnu granicu za penzionisanje za pet godina, na 58, smanjuje beneficije za porodične penzionere i povećava broj godina uplaćenih doprinosa za žene na 38", obrazložili su Jeger i Lisovolik.

Oni su precizirali i da će se navedene promene sprovoditi u fazama veoma postepeno, neke do 2023. godine, a procenjena finansijska ušteda od navedenih koraka je mala i odložena.

"Ušteda će postepeno do 2015. porasti na samo 0,1 odsto BDP-a. Maksimalne godine za penzionisanje žena ostaće 60 i neće se snižavati nivo penzije u slučaju penzionisanja pre ove godine", precizirali su predstavnici MMF-a dodajući da će zakon pomoći najugroženijima, jer će minimalna penzija biti povećana.

Minimum za prave korake

Prema njihovim rečima predloženi zakon sadrži i indeksacionu formulu koja će penzionerima u potpunosti nadoknaditi inflaciju, plus dodatno uvećanje za deo rasta BDP-a. Ovo indeksaciono pravilo mora da se dosledno poštuje i pomoći će da se izbegne periodično vanredno prilagođavanje, koje je u prošlosti pogoršavalo finansije penzijskog sistema.

"Predložena reforma penzionog zakona u Srbiji je korak u dobrom smeru. Mogla bi zapravo da se shvati i kao osnovni minimum za neophodne reforme. Neuspeh njene primene povećao bi verovatnoću da će kasnije morati da se primene mnogo strože reforme penzijskog sistema", zaključili su Jeger i Lisovolik.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...