Izvor: BujanovackiGlas.info, 08.Jan.2018, 00:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujanovačke priče: Litar vinjaka i kisele vode

Predrag Dimitrijević, najstariji od sedam sinova Đorđa Dimitrijevića, poreklom i nadimkom Grk, radio je u državnoj bezbednosti sve do čuvenog Četvrtog plenuma i smene prvog policajca Aleksandra Rankovića. A kako su Srbi bili najrevnosniji u provođenju Brozove politike, gotovo ceo rukovodno-policijski kadar, posebno oni koji su radili u državnoj bezbednosti, smenjen je. Mnogi udbaši sa četrdesetak godina života i desetak godina staža otišli su u penziju. Među takvima bio je i Predrag Dimitrijević.
Nemiran duh, neobuzdan, nije se mirio sa sudbinom. Odmah se prihvatio nekih trgovačkih zastupništava, nabavki, prodaje uvoznih roba, posebno iz Italije. Kada bi dolazio u Bujanovac, zaseo bi u hotel “Balkan” i otpočinjao priče, najčešće monolog o svom prošlom radu: susretima sa visokim ličnostima, podvizima, doprinosu, pobedi revolucije… Uvek je bilo slušalaca, mnogih i zbog toga što je Predrag, uz priču naručivao piće i mezetluke.
Sluša jedna grupa Bujanovčana Predragovo pričanje, začinjeno duhovitim opaskama, zagonetno se osmehuje, ne zamerajući mu poneku preteranost.
Za susednim stolom, zaseo sa posebnim društvom Tihomir Dimitrijević Šestak, Krojač modernih odela, učesnik rata i jedan od najmlađih boraca na Sremskom frontu.
Tika je redovno navraćao u kafanu da bi se sreo sa prijateljima, da bi čuo novu vest, da bi prokomentarisao dnevna Bujanovačka, dnevna i strateška zbivanja u zemlji i svetu. Imao je uvek sagovornike i slušaoce, jer je plenio duhovitošću i originalnim komentarima.
Tika Šestak u svom elementu, zabavlja društvo. Konkurencija za susednim stolom. Predrag Grk, bučno tumači svoja viđenja života.
Pomalo iznerviran Grkovom pričom, posebno glasnošću, Tika povremeno baca pogled prema njemu. Predrag pogrešno protumači Šestakovo pogdedanje pa reče:
– Tiko, bre, pređi za moj stol, što me izdaleka slušaš? Generacija smo, drugari. Sedi da popiješ nešto, ja častim. Hajde!
– Hoću, al’ naruči, samo za mene, litar vinjaka i flašu kisele vode.
Zar baš toliko, pobogu si Tiko?
Baš toliko. Ne misliš valjda da ću ja za jedan špricer da slušam sve te tvoje gluposti!
Obojica se iz srca nasmejaše.
U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić
Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.
(BujanovačkiGlas)
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na BujanovackiGlas.info...