Izvor: Blic, 27.Maj.2009, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ako prođe zakon svakom po 2.400 evra

Poslanici Skupštine Srbije ne mogu međusobno da se dogovore o visini plate koju će sebi da odrede, o privilegiji da dobiju pravo na penziju posle samo jednog mandata, ma koliko on trajao, a nisu dobili ni zeleno svetlo od šefova svojih stranaka da smeju da ukinu blanko ostavke kojim ih ovi drže u vazalnom, poslušničkom položaju, pa ni da se osamostale u kreiranju budžeta. Ovo su razlozi zbog kojih kasni zakon o Skupštini i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zašto i dalje više liči na zbrda-zdola skupljene predloge umesto na ozbiljan zakon.

Nacrt zakona u koji je „Blic” imao uvid najviše se bavi određivanjem plata poslanika i zaposlenih u Skupštini. Od dve varijante predložene za obračun poslaničkih plata, na prvo mesto stavljen je predlog da osnovna plata bude pet prosečnih, što po sadašnjim vrednostima iznosi oko 163.000 dinara. Kad se na ovo doda poslanički dodatak od 40 odsto poslaničke plate, izađe da bi poslanik, po tom predlogu, sada primao platu od oko 230.000 dinara. Na to se još dodaje 0,5 odsto za svaku godinu radnog staža, a najviše još 20 odsto na staž.

Poslanici opozicije juče su jednoglasno osudili taj predlog, komentarišući ga kao neprimeren jednoj siromašnoj zemlji u tranziciji kakva je Srbija. Poslanici vladajuće koalicije, osim predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, koji se pridružio opoziciji, upadljivo su izbegavali da objašnjavaju detalje iz nacrta. Predsednik Radne grupe Nikola Novaković (G17 plus), koji je najodgovorniji za izgled zakona, ljutito je odbio za „Blic” da objasni zašto nacrt izgleda kao „skup želja”, kao i zašto se ne sastaje Radna grupa koja ga nije dovršila, iako su po Ustavu rokovi odavno prošli.

- Zakon će biti donet u julu - rekao je Novaković „Blicu”, odbijajući razgovor, a na pitanje zašto, dodao: „Zato što ja tako kažem.”

U nezvaničnim razgovorima sa poslanicima mogli su se čuti mnogo iskreniji i tačniji odgovori na pitanja o ovom zakonu, koji bi po prvi put trebalo da reguliše organizaciju Skupštine, da odredi njenu imovinu, osposobi je da sama određuje svoj budžet. Svi odgovori svode se na činjenicu da nema saglasnosti u vladajućoj koaliciji i da još nije doneta politička odluka da li će ostati blanko ostavke poslanika i da li će Skupština i njeni poslanici postati samostalniji u odnosu na političke stranke i njihove lidere.

- Radna grupa koja je radila na zakonu u prošlom sazivu ostala je gotovo u istom sastavu, a predala je nacrt još u julu pre dve godine i prosto je neverovatno da Skupština ne raspravlja o zakonu koji je u proceduri i pri tom svesno krši Ustav. Nije nam jasno šta je sporno, a ako ima nešto, trebalo bi zakazati sastanak Radne grupe. Vladajuća koalicija ne zakazuje sastanke - kaže Rade Obradović (DSS), potpredsednik Skupštine i član Radne grupe.

Zanimljivo je da se u zakonu nalaze čak četiri varijante koje razrađuju kome će se podnositi i na koji način će se aktivirati blanko ostavke, što je, inače, zastarelo rešenje, neprimereno demokratskim društvima. Po jednoj varijanti, narodni poslanik i njegova stranka će zaključivati ugovor kojim poslanik svoj mandat unapred predaje stranci koja je aktivira u slučaju neposlušnosti. Po drugoj varijanti, ostavka se predaje predsedniku Skupštine koji je aktivira na predlog stranke. Treća varijanta reguliše da će to biti izjava overena u sudu, a predata predsedniku Skupštine. Četvrta predviđa da u slučaju da poslanik promeni stranku i pređe u drugi poslanički klub stranka na čijoj je listi izabran može da mu oduzme mandat.

Ako ostanu blanko ostavke, neće biti važno ni da li Skupština dobija pravo da samostalno odlučuje o svom budžetu jer će ga određivati poslanici po nalogu svojih centrala.

Jorgovanka Tabaković (NS) kaže da se radna grupa „zaglavila” na pitanju formiranja budžeta Skupštine koji bi, po njoj, omogućio samostalnost najvišeg zakonodavnog tela.

- Taj problem nije nerešiv, ali je potrebna politička volja da Skupština ne bude instrument u rukama izvršne vlasti. Da li smo mi poslanici konkurencija stručnim službama u Skupštini? Veliki problem finansiranja i trošenja para u ovoj skupštini postoji upravo zato što zakon o Skupštini nije donet - kaže za „Blic” Jovanka Tabaković i odbacuje mogućnost da se zakonom o Skupštini regulišu penzije poslanika i druge privilegije.

Đukić-Dejanović: Poslanici dele sudbinu građana

Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović najavila je juče da će se Predlog zakona o Skupštini, čiji tekst je u završnoj fazi, naći na dnevnom redu u periodu vanrednog zasedanja tokom leta, a da će 18. i 19. juna u Skupštini biti organizovano javno slušanje tokom koga će svi koji su kompetenti i zainteresovani moći da iznesu komentare povodom tog predloga. Ona je dodala da će zakon o Skupštini imati odloženu primenu i da će stupiti na snagu verovatno 2012. ili 2013. godine, tako da će predlozi u vezi s platama biti primenjeni na sledeći saziv, ali da poslanici moraju podeliti sudbinu građana.

Nastavak na Blic...

S media: Ako prođe zakon svakom po 2.400 evra