Izvor: Politika, 24.Jun.2015, 08:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Akciza na struju povećava plate i penzije

Očekivani prihod od uvođenja ovog nameta od 16 milijardi dinara bio bi dovoljan za povećanje od dva odsto

Nakon onoga što je u Narodnoj skupštini rekao ministar finansija Dušan Vujović, taktika premijera Aleksandra Vučića za povećanje plata i penzija postaje jasnija. Naime, nadležni ministar je, pravdajući uvođenje akcize na struju pred poslanicima, istakao kako će glavni rezultat ove mere biti povećanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prihoda u budžetu. Građani i penzioneri kojima su lična primanja smanjena na neki način moraju biti nagrađeni za svoju žrtvu. „Posle prilagođavanja koje smo imali od oktobra prošle godine, to znači da će građani dobiti nagradu za svoju žrtvu”, rekao je Vujović.

Između redova, ministar je sugerisao da će prihod od akciza na struju biti iskorišćen za eventualno povećanje plata i penzija. Inače, očekuje se da po ovom osnovu prihodi u budžetu budu veći za 16 milijardi dinara. I premijer Aleksandar Vučić je nekoliko puta nagovestio da je plan vlade da vremenski veže rast cene struje i povećanje plata i penzija. Nekoliko puta je istakao kako će se o tome sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) razgovarati u avgustu, prilikom sledeće revizije aranžmana iz predostrožnosti. Inače, tada bi i struja, prema najavama iz vlade, trebalo da poskupi za 12 odsto. Od toga 7,5 čine akcize na električnu energiju, dok je 4,5 odsto direktno poskupljenje koje odlazi EPS-u. Posle Vujovićeve izjave jasnije je zašto se država nije odrekla budžetskih prihoda, iako je u razgovorima sa MMF-om insistirala da poskupljenje bude manje od prvobitno dogovorenih 15 odsto.

„Politikina” računica pokazuje da bi 16 milijardi dinara (koliko su očekivani prihodi od akciza na struju) bilo dovoljno za skromno povećanje plata i penzija od oko dva odsto. Ako ukupni rashodi za plate i penzije iznose oko 800 milijardi dinara, onda to znači da povećanje plata i penzija za jedan odsto povećava ukupne rashode za oko osam milijardi. Samim tim bi 16 milijardi dinara prohoda od akciza bilo dovoljno za povećanje ličnih primanja građana i penzionera za dva odsto.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da eventualnim povećanjem ne bi bili nagrađeni svi, već samo neki građani Srbije. Jer, struja će biti skuplja svim domaćinstvima, ali će samo oni kojima lična primanja isplaćuje država (penzioneri i zaposleni u javnom sektoru) dobiti povišice.

– Dakle, neki će opet biti žrtvovani, a neki drugi nagrađeni. Pri tom, iz političkog ugla gledano mislim da to nije dobra ideja. Jer, povišice od dva odsto samo će iznervirati penzionere i zaposlene u javnom sektoru. Na primer, onima kojima platu isplaćuje država lična primanja su smanjenja za deset odsto, a hipotetički sada bi mogla da se povećaju za svega dva odsto – objašnjavao je Arsić zašto ovakva „nagrada za žrtvu” neće doneti političke poene.

U Fiskalnom savetu smatraju da čak ni skromna povišica od jedan ili dva odsto nema nikakvo ekonomsko opravdanje. Kako je nedavno istakao Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, njihovim vraćanjem na prethodni nivo, manjak u državnoj kasi ponovo bi dostigao prošlogodišnji nivo, čime bi se poništile sve ostvarene uštede. Kakav je to sistemski kvar u budžetu koji onemogućava čak i skromne povišice plata i penzija od dva odsto? Odgovor na to pitanje jasan je kad se u budžetu pogledaju izdaci za kamate. Oni su ove godine dostigli oko 140 milijardi dinara (oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda), što je znatno više od ukupnog iznosa koji država izdvaja za javne investicije (122 milijarde dinara). To znači da za razvoj dajemo mnogo manje nego za kamate. Kad se na to dodaju i troškovi glavnice i deficita stiže se do iznosa od 6,6 milijardi evra. To je čak 17 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana.

Da muka bude još veća, trend je takav da će uprkos merama stezanja kaiša, izdaci za kamate nastaviti da rastu za oko 0,5 odsto godišnje. Prognoze Fiskalnog saveta pokazuju da će 2017. godine oni dostići četiri odsto BDP-a. Toliko sada izdvaja Grčka, na primer.

U Fiskalnom savetu kažu da na tu temu sa premijerom Vučićem uopšte nisu razgovarali, ali da je stav MMF-a po tom pitanju jasan.

Sa druge strane, upravo toga pribojavaju se predstavnici saveza penzionera. Da premijer Vučić ne posluša Fiskalni savet.

– Pod uslovom da se ispune obećanja premijera da do povećanja dođe to će biti samo za ova dva odsto – kaže Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije. – Bilo bi idealno kada bi se umanjene penzije vratile na stari nivo, pa uvećale za još dva odsto, ali to je nemoguće. Za isplatu penzija iz budžeta se izdvaja oko 560 milijardi dinara, što je i dalje vrlo veliki iznos, kaže Perić.

On nije očekivao da će se novac za penzije i plate obezbediti uvođenjem akciza na struju, koju opet plaćaju svi građani, nego od ekstraprofita ili poreza najbogatijih koji ga ne plaćaju, što je Savez penzionera svojevremeno i predlagao. U tom slučaju ne bi bilo nameta na sve građane, a budžet bi se punio, kaže on.

Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, očekuje da se penzije vrate na pređašnji nivo pa da se uvećaju sa ova dva odsto.

– Penzije su za poslednjih pet godina, od kada ne prate rast cena na malo, realno obezvređene za oko 20 odsto. A onda su od oktobra prošle godine još dodatno umanjene. Povećanje za dva odsto teško da će pomoći penzionerima, jer su mnogo više izgubili, ali opet je neki pomak, kaže on.

Nastavak na Politika...