Izvor: Vesti-online.com, 13.Nov.2012, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

A gde je penzija za Tozovca i mene?

Radmila Karaklajić (73) nekada je vladala muzičkom scenom bivše Jugoslavije i SSSR-a, a danas uživa u kućnim poslovima, odlascima na pijacu, u vožnji gradskim autobusima. Kako kaže, Rusi je i dalje pamte, često je pozivaju na razne manifestacije, a sa pesmom "Anđelina, zumba, zumba, bakalar" koju je sama napisala i snimila pre 48 godina ušla je u muzičku istoriju.

Pratite li šta se dešava na folk muzičkoj sceni?

- Može tu ponešto lepo da se pronađe. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Recimo, zapazila sam Topalka. Autentičan je, uživo lepo peva, a ostalo... Morala bih duboko da se zamislim da bih se nekog setila. Poslednjih godina, primetila sam mnogo kopija tekstova mojih pesama. Ljudi traže ideje, pa prebiraju i po mojim pesmama, kradu. Prepoznajem neke ideje, pa čak i čitave delove mojih pesama. Ne smeta mi to, ali iz mojih pesama nisu mogli da izvuku motive gaćica i brushaltera - kaže Radmila.

"I danas na sceni doživljavam isto uzbuđenje kao nekada, sa istim žarom se predajem publici. Rusi me nisu zaboravili, pozivaju me na svaki veliki festival gde sam u žiriju i imam svoj šou. To me usrećuje i ispunjava. Doživela sam u karijeri sve što se moglo, a ovo što imam poslednjih godina samo je bonus na čemu sam beskrajno zahvalna. Nedavno je prvi kanal ruske nacionalne televizije bio kod mene zbog snimanja emisije 'Boginje socijalizma'", kaže Radmila, koja je uvek bila poznatija u Rusiji nego u Srbiji.

"Moja zemlja je uvek prema meni bila maćeha! Na to sam navikla, to je deo našeg mentaliteta. Mi zaboravljamo i potcenjujemo svoje, a tuđe veličamo."



Koliko vas boli što niste dobili nacionalnu penziju?

-Mnogo, jer 40 godina sam najpopularnije lice iz Srbije za četrdeset miliona ljudi! Možda zvuči hvalisavo, ali to je istina. Decenijama promovišem našu muziku, našu zemlju. Ljudi koji me vole i poštuju u inostranstvu, a kroz moj lik i moje pesme vole i Srbiju. Zar nisam zaslužila priznanje? Bivša vlast, ko god da je, strašno se obrukala i ogrešila o mnoge umetnike. Ta komisija koja se pitala kome treba dati nacionalnu penziju, pokazala je ogroman profesionalni nemoral. Od svih onih koji su dobili nacionalne penzije, polovina to nije zaslužila. Drugoj polovini koja je to zaslužila, nacionalne penzije su date samo da bi mogli da se provuku oni koji to ne zaslužuju."



Istu priču su nam pričali i Tozovac i Miki Jevremović...?

- Sramota je za ovu državu što smo Miki, Tozovac i ja bez nacionalne penzije. I tragično je i komično, ne zna čovek da li da se smeje ili da plače. Nije to stvar novca, već priznanja. Ja imam penziju od oko 450 evra. Znam da neki misle da je to mnogo, ali to je najminimalnije za pristojan život. Iako sam radila decenijama nisam mnogo zaradila. Tada nije bilo velikih para. Posle turneja smo dobijali polovinu zarade, dok je ostalo odlazilo državi i koncertnim agencijama. Po turneji smo dobijali onoliko koliko folk pevači dobiju za jedan vikend. Za skoro pet decenija rada zaradila sam za pristojan stan, auto i ništa više. Da me ne razumete pogrešno - ne žalim se ja, radim još po malo i zaradim po neki honorar.

- Pre tri godine pevala sam sa još 20-ak pevača na jednom velikom koncertu u Kijevu. Kada sam videla impresivnu salu i koliko je ljudi došlo na koncert - sledila sam se. Pitala sam sebe: "Radmila, šta ćeš ti ovde?" Ali, kada sam izašla na ogromnu scenu počela je čarolija. Oko mene se okupilo na desetine ljudi, nastao je haos. Hteli su da se slikaju sa mnom da mi čestitaju. Među njima je bilo i mnogo mladih koji su me gledali sa ushićenjem, bila sam presrećna - priča Radmila.

Nastavak na Vesti-online.com...