Izvor: Politika, 25.Nov.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selektor koji je izvadio kestenje iz vatre
Nenad Manojlović je preuzeo reprezentaciju kada je izgledalo da je naš vaterpolo u rasulu, ali je već na prvom velikom takmičenju (Olimpijske igre 2000) vratio veru u nju
Nenad Manojlović je bio odličan vaterpolista. Da nije bio takav ne bi se izborio za mesto u Partizanu, koji je sredinom sedamdesetih godina bio najbolji u Evropi.
Na to je i on stavio svoj pečat. Bio je u timu kada su „crno-beli” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1976. u Amersfortu (Holandija) šesti put osvojili Kup šampiona.
Međutim, u našem vaterpolu, a i svetskom, biće zapamćen kao izuzetno uspešan stručnjak. A reprezentaciju je preuzeo kada je izgledalo da joj nema leka. Ili, u najboljem slučaju, da neće tako brzo ozdraviti.
Uoči olimpijske 2000. naša reprezentacija ne samo što još nije bila obezbedila pravo da se pojavi u Sidneju, nego je samom vaterpolo savezu pretilo rasulo. Toliko je dogorelo do noktiju da je predsednik njegovog Upravnog odbora Milan Kuljača 27. decembra 1999. okupio sve koji hoće da pomognu da se nađe izlaz iz krize na neformalnom skupu nazvanom Sabor vaterpolo jedinstva.
Naša reprezentacija se te godine nije proslavila na Evropskom prvenstvu u Firenci, a na Svetskom kupu u Sidneju nije izvadila „olimpijsku vizu”. Preostalo joj je da hvata poslednji voz na kvalifikacionom turniru u Hanoveru u maju 2000. Vladalo je mišljenje da ako reprezentacija ne ode na Olimpijske igre naš vaterpolo pada u zaborav. Drugim rečima, neće ga biti. A pritiskale su ga i neke druge afere, koje su lansirane iz inostranstva.
U takvim okolnostima je Nenad Manojlović, s iskustvom trenera Partizana, pokazao ogromnu hrabrost. Prezeo je na sebe da izvadi kestenje iz vatre i nadmašio najsmelija očekivanja kao selektor.
Reprezentacija ne samo da se kvalifikovala na Olimpijske igre, nego je osvojila medalju! Bronzanu, koja je oživela naš vaterpolo, vratila veru u njega.
Nenad Manojlović je pokazao i da je odličan trener i odličan psiholog. Umeo je da pomiri nepomirljivo, da spoji iskustvo i mladost, da čuje što je dragoceno i ne čuje ono što može da rasplamsa varnice, da sarađuje sa svima i da bude samostalan. I posle Sidneja je usledilo novo zlatno doba našeg vaterpola.
Od 2001. je nastalo nerazumljivo stanje u međunarodnom vaterpolu. U razmaku od mesec dana igrali su se evropsko i svetsko prvenstvo! Gotovo je nemoguće da za tako kratko vreme isti igrači dva puta budu tako pripremljeni da na oba osvoje medalju. To bi morali da budu nadljudi!
Naši su, pod Manojlovićevim rukovodstvom, uspeli. Evropsko prvenstvo u Budimpešti 2001. je završeno 24. juna, a Svetsko prvenstvo u Fukuoki je počelo već 19. jula. Na prvom je osvojeno zlato, na drugom srebro. Na oba pobednička postolja od reprezentacija je bila samo naša!
Zbog toga što je Fina rešila da se svetska prvenstva umesto na četiri godine održavaju svake druge 2002. je igran samo Svetski kup u Beogradu. Tašmajdan je osvežen, reprezentacija podmlađena i osvojena bronza.
Iduća godina je bila kao i 2001. I Evropsko i Svetsko prvenstvo ponovo sabijeni jedno za drugim. U Kranju, 15. juna 2003, SCG je ponovo bila najbolja na Starom kontinentu, a u Barseloni, gde je Svetsko prvenstvo počelo 14. jula, zauzela je treće mesto.
Kao selektor reprezentaciju je poslednji put vodio 2004. na Olimpijskim igrama u Atini. Naši su završili kao drugi, ali je ostao žal što je ispušten trijumf protiv Mađara u finalu.
Nenad Manojlović je ostao u savezu i kao direktor nastavio započeto. Najpre je sarađivao sa selektorom Petrom Porobićem, a potom, kada se Crna Gora osamostalila, s Dejanom Udovičićem. Tih godina je naša vaterpolo reprezentacija osvajala zlato za zlatom.
I posle svih tih uspeha Nenad Manojlović se nije plašio da krene od početka. Preuzeo je tek osnovani Niš i vodio ga na međunarodnoj sceni. Stavio je svoje znanje na raspolaganje i Beogradu.
Na njega je mogao da računa svako ko je hteo da razvija vaterpolo. I smrt ga je pokosila kada je išao na takav zadatak – na seminar u Sofiji. Ali i tada, u poslednjim trenucima života, bio je brz, kao nekad u bazenu, i pouzdan kakav je bio celog života – zaustavio je automobil i tako spasao živote svojim saputnicima.
I. Cvetković
-----------------------------------------
Prekosutra komemoracija i sahrana
Komemorativna sednica povodom smrti Nenada Manojlovića je prekosutra, u Skupštini grada Beograda, u 13 č. Njegov stariji brat Predrag, takođe vaterpolista i istaknuti sportski funkcioner, preminuo je 14. septembra ove godine.
objavljeno: 26.11.2014
