Izvor: Sportski Žurnal, 22.Jul.2011, 22:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grbići dobili naslednike – zlatnu braću Kovačević
Dvojica u postavi, trojica među dvanaest, petorica kada se računa i stručni štab... Da, pogađate, pričamo o Kraljevčanima u odbojkaškoj reprezentaciji Srbije, o kamenu temeljcu „plavog tima” već godinama unazad.
Na krov Evrope u Beču su se popela braća Kovačević, Nikola i Uroš, pa Vlado Petković, pa drugi trener Željko Bulatović i kondicioni, profesor Miljan Grbović... Svi su od nedelje velikani srpskog sporta, a svi su se bar jednom napili Ibra. Ipak, ovu priču ćemo posvetiti danas najpoznatijoj odbojkaškoj braći u Evropi, Nikoli (28) i deset godina mlađem Urošu Kovačeviću.
Prvi je već tri godine jedan od naših najboljih reprezentativaca, uz dodatak da je u Beču poneo i titulu najboljeg primača Šampionata. A drugi, posle silnih trofeja osvojenih sa mlađim kategorijama, uvek je bio spreman da napravi neko čudo. Što je i svojstveno igračima, pored čijih imena stoji epitet „vunderkinda”.
Nikola i Uroš vole da kažu da su iz Picmale, dela Kraljeva u kome su odrasli i gde brat Savo i danas vodi porodični kafić. U nedelju veče su, po dolasku iz Beograda, baš tamo popili jedno piće sa prijateljima, a sutradan sve proslavili na porodičnoj večeri.
– Proslavili smo u ponedeljak i medalje i sve lepe trenutke porodice Kovačević u 2011. godini – kaže Nikola – Kao što je poznato, na dan početka Šampionata, pred meč sa Turskom, drugi put sam postao otac. Zato sam ovo zlato posvetio supruzi Jasmini i ćerkama Mii i Emi.
U nedelju ste stajali na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, sa saigračima i bratom Urošem i pevali himnu „Bože pravde”.
– Predivan, neopisiv osećaj... Naročito sam bio srećan zbog Uroša, koji je na ovaj način krunisao sve svoje uspehe u 2011. godini, a bilo ih je zaista puno. Punog srca smo pevali himnu, sa našim zemljacima i ta slika se ne zaboravlja.
A doček u Beogradu?
– Najlepše mi je bilo u autobusu, na putu od Hotela M do Skupštine. Ne mogu da opišem osećaj kad vas ljudi pozdravljaju sa balkona, prozora, sa autobuskih stanica, iz automobila... Tek tada sam shvatio koliko smo obradovali sve naše ljude i koliko smo veliku stvar napravili za srpski narod. Na kraju onaj špalir pred Skupštinom, pa čuveni balkon, ma ispunio se san!
Da li vas je izjava Ivana Miljkovića pred EP motivisala, ili rasteretila?
– Posle onakve Svetske lige i posle poraza u Varni mi smo u tom trenutku i bili za šesto mesto. Tada je to bio domet, ali je dobra stvar što je stručni štab tempirao formu za četvrtfinale i samu završnicu. Ivan je tada dao realnu izjavu o trenutnoj situaciji. U principu, bolje je da kažete da ćete biti šesti, pa da uzmete zlato, nego da bude obrnuto.
Nastavak na Sportski Žurnal...
