Izvor: RTS, 18.Sep.2011, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvajanje deteta - prostor za korupciju
U nacionalnom registru usvojenja gotovo osam puta više parova, nego dece koja mogu biti usvojena, što ostavlja prostor za korupciju. Stručnjaci upozoravaju da je neophodna mnogo veća kontrola, što bi se moglo postići formiranjem agencija, kao nezavisnih tela, kakve već postoje u mnogim zemljama.
Usvojenje je najbolji način da se deci bez roditelja, koja žive u domovima ili u hraniteljskim porodicama, obezbedi život u porodičnom okruženju, uz ljubav i pažnju budućih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << roditelja, ali problem predstavlja komplikovan i dugotrajan postupak.
Parovi koji žele da usvoje dete, nerado govore o tome. U proces usvojenja ulaze s puno nade, a želje su im uglavnom slične. Neki od njih imaju posebne želje, kao na primer da dete ima određenu boju očiju, da liči na njih i slično.
Neki roditelji, ipak, kažu da im je jedino bitno da je dete zdravo, a da trenutno imaju informacije da u domovima nema zdrave dece, da su uglavnom deca sa posebnim potrebama i da čim se pojave zdrava deca da im odmah nalaze porodice.
U nacionalnom registru usvojenja gotovo je osam puta više parova, nego mališana koji mogu biti usvojeni. Takva nesrazmera ostavlja prostor za razne nezakonite aktivnosti da bi se što brže došlo do deteta.
Marija Milić iz Centra za socijalni rad Beograd kaže da čvrsto drže granicu poverljivosti i da odolevaju intervencijama koje bi mogle dolaziti spolja.
"Traženje odgovarajuće porodice za dete je lepa dužnost i mi gledamo da to nikako ne pokvarimo", kaže Milić.
Na prijavu o zloupotrebi, Ministarstvo preuzima kontrolu nad procesom i preduzima mere protiv odgovornih.
Nadležan i ministar
U nekim situacijama, kao što je na primer razlika u godinama veća od zakonom propisane ili kada je usvojitelj pojedinac, a ne par, a kada je to u interesu deteta, ministar donosi konačnu odluku o usvojenju.
Vesna Tekić iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku kaže da se vrši ozbiljna procena i stručnjaka u Centru za socijalni rad, koji štite dete, a zatim tu procenu proverava Ministarstvo za socijalni rad, a konačnu odluku daje ministar.
Korupcija u procesu usvojenja teško se otkriva i dokazuje, kažu stručnjaci. Neophodna je mnogo veća kontrola. To bi se moglo postići, tvrde, formiranjem agencija, kao nezavisnih tela, poput onih u velikom broju zemalja.
Nevena Vučković Sahović iz Centra za prava deteta kaže da je lek za to da procedure za usvojenje budu potpuno transparentne i da postoji taj element javnog nadzora, neke javne kontrole, nezavisne kontrole upravo da se ne bi spekulisalo o tome da li postoji korupcija ili ne.
U nacionalnom registru trenutno je devedesetoro dece koja čekaju roditelje. Među njima je 30 mališana koji idu na međudržavno usvojenje, jer zbog teških bolesti i invaliditeta, za njih nema roditelja u Srbiji.
