Izvor: B92, 26.Maj.2017, 21:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trampov savetnik: Donald je došao da uči i bude pametniji
Stavovi Donalda Trampa o klimatskim promenama "evoluiraju" posle razgovora s evropskim liderima koji ga pritiskaju da ne napusti Pariski sporazum o klimi.
"Danas zna mnogo više o toj temi. Došao je ovde da uči, da postane pametniji", rekao je Trampov ekonomski savetnik Geri Kon.
Evropski lideri, uključujući i papu Franju, iskoristili su ovonedeljne sastanke s Trampom za poslednji pokušaj da ga ubede da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ostane pri klimatskom sporazumu koji je 2015. potpisalo skoro 200 država da bi se smanjila emisija ugljenih gasova.
Kao predsednički kandidat Tramp je obećao povlačenje SAD iz sporazuma koji je sklopljen za vreme administracije Baraka Obame, ali su prvi meseci predsednikovanja pokazali da Tramp može da promeni stavove ako na njega drugi svetski lideri izvrše uticaj.
SAD su danas saopštile da će imati "period razmišljanja" o problemu i da Tramp neće donositi odluku o tome pre povratka u Vašington.
Kon je rekao da je na današnjim razgovorima veliki utisak na Trampa ostavila "važnost vođstva SAD" i da su mnogi evropski lideri rekli da u svakom sporazumu "postoji velika rupa ako najveća svetska ekonomija nije njegov deo".
Rasprave o klimatskom sporazumu su stvorile podele i u Beloj kući između nacionalista i globalista, a mogući kompromis bi bio da SAD ostanu deo sporazuma ali da se njihova ciljana emisija prilagodi.
Kon je rekao da je osnovno pitanje u vezi Pariskom sporazuma da li će ograničiti američki ekonomski rast kao i da li su odredbe sporazuma obavezujuće.
Kontrirajući Trampovim izjavama iz kampanje u kojima je podržavao rudare u rudnicima uglja, Kon je rekao da je prirodni gas "mnogo čistije gorivo" i da bi SAD mogle postati "proizvodna sila" ako bi investirale u energiju sunca i vetra.
Skoro 200 država je potpisalo Pariski sporazum i svaka je odredila svoje ciljane emisije koje nisu pravno obavezujuće. SAD su obećale da će do 2025. smanjiti emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 26 do 28 odsto ispod nivoa iz 2005, što bi značilo smanjenje od oko 1,6 milijardi tona godišnje.
.jpg)
