Izvor: Blic, 26.Okt.2010, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Struje imamo dovoljno, ali nam nedostaje novac
Prva faza elektrifikacije prevoza u Evropi počela je i više nema onih koji ne veruju da će tržište električnih automobila u jednom trenutku preuzeti primat. To je iznova pokazano i na nedavno održanom Salonu automobila u Parizu, gde nije bilo proizvođača koji pored najnovijih modela nisu predstavili i svoje električne pulene. Srbija je na tom putu tek na početku. Država ima spremnu strategiju, ostaje samo da nabavimo milijarde koje su potrebne za izgradnju odgovarajuće infrastrukture.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Dolazi vreme električnih automobila, nepodeljena je procena eksperata koji veruju da će njihova kupovina rasti uporedo sa padom cena, što potvrđuju tendencije na poslednjim sajmovima automobila. Sadašnja ekonomska kriza samo je potvrdila ove prognoze - kaže za "Blic” Bojan Đurović, državni sekretar Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja koje se brine o tome da Srbiju uvede u svetske tokove kada su ove inovacije u pitanju.
Logičan odgovor
On smatra da se uzimajući u obzir sve veću cenu nafte, degradaciju životne sredine, kao i ograničenost energetskih resursa, pitanje novih energetskih izvora i pogona samo se nametnulo. Električni automobili su posve logičan odgovor.
- Prognoze govore o 10 miliona automobila na drumovima širom sveta do 2020, ali ih ipak treba uzeti sa rezervom jer se i do sada dešavalo da budu preoptimistične. Broj ovih automobila zavisiće od pravcu u kom će ići tehnološka unapređenja i izgradnja infrastrukture u ovoj oblasti, kao i pada cena ovih automobila sa napretkom tehnologije - objašnjava naš sagovornik.
Jednostavno rečeno, električni automobili su vozila za čije se pokretanje koriste elektromotori koji energiju crpe iz baterija koje su ugrađene u njih, pri čemu ne izbacuju štetne gasove u atmosferu. Preduslov za njihovo korišćenje je razrađena infrastruktura koja će omogućiti da se automobili pune, odnosno napajaju ne samo kući već i u tržnim centrima, na parkinzima, ulicama ili autoputu. Da nije u pitanju tek neki daleki koncept, pokazuje to da se u Londonu i Berlinu ovakvi automobili već koriste. Postavlja se pitanje dokle je Srbija stigla.
- Ono što je za Srbiju bitno jeste da prati naučnotehnološki napredak u ovoj oblasti, kao i da kreira podsticajni ambijent za korišćenje ovih vozila u cilju zaštite i unapređenja životne sredine. Da bi se podstakla upotreba ovih automobile, doneta je tokom januara 2010. direktiva o kriterijumima za oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina na opremu koja služi za zaštitu životne sredine u koju su uključeni električni automobili. Električni automobili će biti oslobođeni i plaćanja ekološke takse prilikom registracije - objašnjava Đurović
.
Teško poređenje s Evropom
S druge strane, teško je porediti stanje kod nas i u Evropi, jer se ova tehnologija i u najrazvijenim državama Evrope nalazi u začetku. Svakako, to nam ne daje za pravo da zatvaramo oči i ne ulazimo u savremene tokove.
Hibridi nisu prevaziđeni
Razvoj tehnologije u proizvodnji električnih automobila neće označiti kraj upotrebe hibrida. Sva tehnologija koja se već koristi ili će se koristiti u električnim vozilima je svoju premijeru imala kod vozila sa hibridnim pogonom.
- Njihovo usavršavanje tek predstoji uvođenjem baterija manje zapremine a većeg kapaciteta i iskoristivosti. Električna vozila će svoju punu primenu imati prvo kao mali gradski automobili kakav je na primer "elektro smart”, dok će za veća vozila kojim bi se prelazio veći broj kilometara hibridni pogon još biti nezamenljiv - objašnjava Đurović.
- Naravno, za korišćenje električnih automobila potrebno je izgraditi infrastrukturu, pre svega stanice za napajanje ovih vozila, u šta treba uključiti i našu elektroprivredu. Ovo podrazumeva i unapređenje sektora elektroprivrede. Takođe, potrebno je izgraditi dilersku mrežu sa kompletnim sistemom za održavanje ovih vozila, kao i mrežom za snabdevanje rezervnih delova - kaže Đurović i dodaje da je teško predvideti koliko će iznositi svi ovi troškovi.
- Poređenja radi, Španija koja već sada ima kakvu-takvu infrastrukturu samo će u naredne tri godine investirati blizu 1,5 milijardi evra u njen razvoj.
San ili java
Za prosečnog čoveka u Srbiji, međutim, ova priča o neophodnoj infrastrukturi i električnim automobilima čije su cene veće od 30.000 evra čini se kao vrlo daleka budućnost. S druge strane, dobra vest je to što je država u skladu sa planiranom strategijom spremna da pomogne prodor ovih automobila na naše tržište, i to uz značajne subvencije prilikom njihove kupovine.
- Ne možemo očekivati početak i porast prodaje električnih vozila bez ozbiljne intervencije države. Podsetiću da Fond za životnu sredinu već sada daje podsticaje u iznosu od 1.000 evra za svako kupljeno hibridno vozilo, da je inicijator mnogih olakšica za vlasnike. Što se tiče vozila koja imaju pogon samo na elektromotor, za njih će podsticaji biti još veći. Plan je da se uporedo sa uspostavljanjem infrastrukture naprave mehanizmi koji bi kupovinu ovih vozila subvencionisali sa čak trećinom njihove vrednosti. Govorimo o periodu u narednih 5 do 10 godina - objašnjava Đurović.
