Izvor: Blic, 15.Maj.2013, 14:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinje restauracija slike „Velika Iza“ Vlaha Bukovca
Slika „Velika Iza”, remek delo Vlaha Bukovca (Cavtat 1855 – Prag 1922), kojim se umetnik proslavio na Salonu u Parizu 1882. od utorka 14. maja je na restauraciji. Vlaho Bukovac, „Velika Iza“, 1882.
Konzervatorsko-restauratorsko odeljenje Galerije Matice srpske preuzeće ovaj veliki i osetljivi posao, koji se na stručan i kompleksan način radi prvi put od nastanka slike.
Cilj je da se utvrdi njen život i izmene koje je od izlaganja na pariskom Salonu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << radio sam autor ili eventualni restauratori. „Velikoj Izi“ posvećene su mnogobrojne naučne studije i popularni tekstovi, a Spomen-zbirka Pavla Beljanskog će u saradni s Novosadskom televizijom povodom restauracije snimiti dokumentarni film o slici, njenom istorijatu, stručnoj valorizaciji i misiji dela.
„Velika Iza“, inspirisana je istoimenim bulevarskim romanom Aleksisa Buvijea i slikarskim pristupom orijentalizma i akademizma, još tokom Salona, prodata je nepoznatom engleskom kolekcionaru. Pored Zlatne medalje na Salonu u Parizu, mnogobrojnih pozitivnih kritika i slave koju je donela autoru, njenom uspehu je tada doprinelo i reprodukovanje u vidu razglednice, rasprodate u nekoliko hiljada primeraka.
Na jesen „Iza“ pred Beograđanima
Priliku da u Beogradu vide „Veliku Izu“ ljubitelji umetnosti dobiće u oktobru kada će biti izložena u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije. Tada će uz dela iz fundusa DVS biti prikazan i značajan prateći dokumentarni materijal, taktilni segment namenjen slepima i slabovidima, a biće upriličeno i predavanje o Bukovcu i slikarstvu njegovog doba u Srbiji.
Njen sledeći vlasnik bio je Bukovčev prijatelj i mecena, engleski industrijalac Ričard Ledu. Naredni vlasnik ponudio je sliku na aukciji u Parizu 1929. godine, naslovljenu kao „Odaliska pri toaleti“, gde je kupio Pavle Beljanski. Među zainteresovanima je bio i slikar Paja Jovanović, koji je u aukciji učestvovao kao kupac umetničkih dela za kolekciju Princa Pavla Karađorđevića.
Slika je u stanu Pavla Beljanskog u Beogradu bila do 1965. godine, kada je poklonjena njegovom legatu u Novom Sadu, pod uslovom da se ustanovi Nagrada Spomen-zbirke Pavla Beljanskog za najbolji diplomski rad iz nacionalne istorije umetnosti.
Od 1966. godine izložena je u Memorijalu Pavla Beljanskog. Jedini put kada je napustila izložbeni prostor Spomen-zbirke bilo je prilikom izlaganja u Gementemusemu u Hagu i galeriji Klovićevi dvori u Zagrebu, 2009. godine.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Prvi maj
