Izvor: N1 televizija, 11.Nov.2018, 00:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Per Lašez - parisko groblje najčuvenije na svetu
Per Lašez (Cimetière du Père-Lachaise), najveće je parisko groblje, koje pre liči na veliki rustični vrt. Ime nosi po jezuitskom svešteniku, kome se ispovedao Luj XIV.
Svake godine poseti ga više od 3,5 miliona posetilaca, što ga čini najposećenijim grobljem na svetu, piše portal Vitraž.
Grad Pariz je ovu lokaciju otkupio 1804. godine, kada je i otvoreno, za vreme Napoleona.
Sve >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << bi ovo možda bilo zanimljivo isključivo pasioniranim zaljubljenicima u Pariz, da slavu groblja nisu pronele mnogobrojne ličnosti od istorijskog značaja sahranjene ovde, o kojima ćemo nešto kasnije.
Prva osoba koja se spojila sa zemljom na bulevaru Menilmontan, bila je petogodišnja devojčica Adelaida, ćerka siromašnog pariskog potrčka. Ništa nije nagoveštavalo mitske dimenzije groblje danas. Bilo je skrajnuto, katolicima neprihvatljivo, pošto nije bilo osveštano. Te godine osnivanja sastojalo se od samo 13 grobova.
Marketing je i tada, pod nekim drugim imenom, ipak bio prisutan. Administracija groblja organizovala je transfer posmrtnih ostataka čuvenog basnopisca Žan de Lafontena i komediografa Žan Molijera. Rezultati su bili više nego primetni. Već 1833. godine građani su za života hrlili da kupe večno konačište, i budu tik uz slavne sugrađane. Groblje je samo u periodu od 1824-1850 proširivano 5 puta. Trenutno ovde počiva preko tri miliona ljudi.
Da biste uopšte mogli da budete sahranjeni u nekom od pariskih grobalja, morate biti rođeni u Parizu, ili vam Pariz mora biti poslednja životna panorama. Za Per Lašez postoji još uslova, poput liste čekanja, jer je oskudan broj potencijalnih zakupnina. Većina nadgrobnih mesta su veličine i oblika telefonske govornice, a mesta tek toliko, da iskoračite, kleknete, izreknete molitvu i ostavite cveće.
Prihvatanje novih pokojnika ozbiljan je matematički algoritam, koji deluje više kao puka monetizacija, nego nešto sakralno. Neretko se postojeće porodične grobnice dodatno rekonfiguriraju kako bi se pronašlo još mesta. Pokušavam da vam eufemizmom ublažim nešto skroz morbidno, nadam se da sam uspeo.
Današnja praksa predviđa rentiranje nadgrobnih spomenika na period od 30 godina. Ukoliko se nakon isteka ovog perioda zakup ne obnovi, ostaci se prepakuju i odnose u “Aux Morts” (Mrtvima) kosturnicu, koja se nalazi u sklopu Per Lašeza.
Slavne ličnosti koje su sahranjene
Počnimo od Džima Morisona, pevača Dorsa (The Doors). Njegov grob je u top 10 atrakcija u Parizu. Umro je u 27 godini u Parizu 1971. godine u ulici Beautreillis 17 pored devojke Pamele Kurson. Grob nije imao zvanično obeležje do 1973. godine, kada je uprava postavila oznaku, koja je nedugo zatim ukradena.
Jugoslovenski skulptor Mladen Mikulin dobrovoljno je na desetogodišnjicu smrti postavio bistu, koja je nakon oštećenja ukradena 1988. Sledeće godine, Mikulin je napravio još jednu bistu, i bronzani portret Morisona 2001, od kojih se ni druga ni treća ne nalaze na grobu. Spomenik danas predstavlja ravan kamen, na kome na grčkom piše, da parafraziramo “Veran sebi”.
Oskar Vajld, čuveni Irski dramski pisac i pesnik, takođe je proneo slavu atipične posthumne bašte. Njegova nadgrobna ploča delo je vajara Džejkoba Epštajna. Asirski bikovi, i nisu imali mnogo simbolike sa njegovim radovima. Testisi su sa bikova otkinuti 1961, nakon što ih je, naknadno se ispostavilo, jedan od rukovodilaca groblja iskoristio kao tegove da papiri ne bi odleteli. Početkom milenijuma dobijaju svoju srebrnu protezu, delo multimedijalnog umetnika Leona Džonsona.
Grob autora “Slike Dorijana Greja”, danas posećuju milioni ljudi, kao i grob francuske šansonjerke Edit Piaf.
Ko je još sve sahranjen na ovom groblju pročitajte u tekstu Pavla Jakšića.
.jpg)
