Izvor: VOA, 22.Apr.2017, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pariska elita i dalje prkosi ekstremnoj desnici
Slično Sjedinjenim Američkim Državama u novembru prošle godine, predsednički izbori u Francuskoj uglavnom su motivisani raspoloženjem protiv establišmenta i gnevom javnosti zbog korupcije, nepotizma, i imigracione politike, koju neki vide kao pretnju francuskoj kulturi i bezbednosti zemlje. Takvi stavovi su naročito prisutni u delovima Francuske sa oronulom industrijom, sadašnjim uporištem anti-imigracione kandidatkinje Marin Le Pen - ali to nije slučaj u Parizu. Mnogi Parižani nisu za Le Pen, već se okreću centrističkim kandidatima sklonim globalizmu kao ambijentu koji vodi do novog, prosperitetnog načina života za mlade profesionalce, koji žive u bogatim urbanim četvrtima francuske prestonice.
Teško naoružana policija kod crkava i turističkih lokaliteta je podsetnik da napadi islamskih ekstremista postaju deo života. U raznolikom 11. okrugu grada, u senci centra Bataklan - scene najgoreg među terorističkim napadima počinjenim u novembru 2015 - stanovnici odbacuju pomisao da bi iz straha od terorizma i islamista glasali za bilo koga drugog nego za centristu.
"Imate turističku industriju, a imate i Pariz, koji je privlačan za strane kompanije i strane firme. Glas za Nacionalni front, glas je protiv sopstvenog interesa, protiv interesa ovog multikulturalnog grada. Još uvek smo veoma svesni da opasnost ekstremizma postoji i to svakodnevno. i dalje živimo u vanrednom stanju, ali od muslimana ne pravimo žrtveno jagnje”, objašnjava analitičar Žan-Iv Kami, koji ujedno i živi u 11. okrugu
Marin Le Pen i njen Nacionalni front napravili su od imigracije muslimana centralnu temu svoje kampanje. Tu temu, kandidati desnog centra i vodeći mediji, uglavnom zaobilaze.
Mnogi Parižani više vole da pričaju o ekonomiji, korupciji, nepotizmu i zašto ne bi podržali Nacionalni front.
"Zato što ekstremna desnica nije u duhu Francuza. Jer oni koji su uz ekstremnu desnicu su fašisti. Za Francuze, to nije njihov stil. To je istina. Ja tako to vidim i ja nikada ne bih glasao za njih. Nikada, nikada, nikada", kaže Mišel Molina, dok Vensan Terpan dodaje:
"Kandidat Makron, kandidat Fijon, o njima se povremeno pominju neka pitanja, ali ostaju prihvatljivi kandidati, pa ću da biram između jednog od njih. Politički establišment je kao što je uvek bilo. Posle 30, 40 godina, postoje problemi, ali glavno je da super-brzi vozovi i dalje funkcionišu, aerodromi i dalje rade, autoputeva ima više. Posla ima svuda. Najvažnije je da naša deca imaju nešto bolju budućnost".
Ali nisu svi zadovoljni kako stvari stoje. Analitičari predviđaju da će neki glasati za Le Pen tiho, u znak protesta, u pokušaju da se sistem protrese, a među njima je i politički komentator Tomas Genol.
"Oni preziru elitu ove zemlje. Preko tri četvrtine našeg stanovništva misli da su naši političari odvratni kao ljudska bića, to isto važi za medije. U tom kontekstu, neki – istina manjina - ali neki, jedino žele da podmetnu bombu pod izbore, ništa drugo".
Dok neki žele raskid sa prošlošću, drugi ne vide razlog za revolt protiv globalizma.
U poslovnoj četvrti Pariza La Defans, Džeremi Teišeira, sin portugalskih imigranata, pripravnik je u multinacionalnoj kompaniji, koja će finansirati njegove postdiplomske studije.
"Kao mladi čovek, ja sam za globalizaciju. To je nešto što je stiglo. Ne možemo ići protiv nje. Moramo ići sa njom. Za biznis, za pojedince, to je veoma dobra stvar. "
U elitnom gradu, koji je postavio svetski standard za kosmopolitizam i multikulturalnost, pojam nacionalističke nove Francuske okrenute samoj sebi i s pogledom u prošlost za mnoge birače je potpuno stran. Pitanje na ovim izborima je koliki će biti onih koji su protiv statusa kvo.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori, Izbori
.jpg)
