Izvor: Beta, 11.Mar.2014, 13:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izložba dela Vinsenta van Goga u Orseju

PARIZ, 11. marta 2014. (Beta) - U pariskom Muzeju Orsej (Orsay) u utorak uveče se otvara izložba posvećena Vinsentu van Gogu, a na izložbi će moći da se vide i spisi Antonena Artoa, pisca koji je vatreno podržavao holandskog slikara, prenose francuski mediji.

Izložba pod nazivom "Samoubica društva", prema Artoovoj istoimenoj knjizi o Van Gogu, obuhvata 45 slika i sedam crteža holandskog umetnika.

"To je podvig", izjavio je predsednik muzeja Gi Koževal >> Pročitaj celu vest na sajtu Beta << koji je dobio mnoga dela iz drugih muzeja.

Već odavno se legenda o Van Gogu svela na slikara koji je na platnu izražavao svoje ludilo. Nije slučajno što se Muzej Orsej odlučio da na izložbi predstavi i Antonena Artoa, koji je od 1943. do 1945. godine imao 58 terapija elektrošokovima.

Posle rata, jedan francuski galerista nudi Artou da napiše knjigu "Drugi ludak" (Un autre fou) i tada pisac počinje da piše o Van Gogu i izdaje delo "Van Gog - Samoubica društva" (Van Gogh - Le suicide de la societe".

"Ne, Van Gog nije bio lud, ali su njegove slike bile atomske bombe, čiji je ugao gledanja mogao ozbiljno da poremeti bedni konformizam buržoazije", napisao je Arto.

U julu 1890. godine, Van Gog sebi puca u stomak i umire dva dana kasnije sa 37 godina. U martu 1948. godine Arto oboljeva od raka i umire najverovatnije od prekomerne doze sedativa sa 51 godinom.

"Zar nismo mi svi kao i jadni Van Gog, samoubice društva", napisao je Arto nekoliko meseci pre smrti.
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Beta...