Izvor: Deutsche Welle, 20.Feb.2021, 13:47

FAZ: Kako je Evropa zakazala na Balkanu

(FAZ) objavio recenziju knjige „Proigrani mir u BiH“ Kristijana Švarc-Šilinga, punu dokumenata iz privatnog arhiva. U njoj se rasvetljava politika devedestih tadašnjeg Bona, a posebno Pariza i Londona - prema Balkanu

Nemački list Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) objavio je članak pod nazivom „Strog prema Kinkelu, blag prema Kolu“ u kojem novinar i stručnjak za Balkan, Mihael Martens, analizira >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << knjigu nemačkog političara i bivšeg visokog predstavnika u BiH Kristijana Švarc-Šilinga: „Proigrani mir u BiH – Kako je Evropa zakazala na Balkanu“. U njoj se taj bivši ministar u vladi Helmuta Kola osvrće na politiku prema Balkanu devedesetih godina.

„Na sednici nemačke vlade 8. decembra 1992. došlo je do žestokog spora između Helmuta Kola i Kristijana Švarc-Šilinga, ministra za poštu i telekomunikacije. Stidim se, rekao je ministar, što pripadam ovoj vladi 'ako ona nastavi da ništa ne preduzima'. Sve se završilo 'prilično oštrim pozivom kancelara na poštovanje reda' i njegovim podsećanjem da 'niko nije prisiljen da sedi u vladi' ako mu se to ne sviđa.“

Tako Švarc-Šiling u svojim nedavno objavljenim memoarima opisuje kraj svog prvog političkog života, piše Mihael Martens za FAZ. Nakon svađe sa Kolom, Švarc-Šiling, inače rođen u Insbruku, daje ostavku na funkciju ministra. Razlog za to je njegova kritika 'neaktivnosti' nemačke politike prema Bosni i Hercegovini, što je odredilo buduće delovanje tog političara.

U knjizi do sada neobjavljeni transkripti razgovora

„Odnos Bona prema ratu 'na kućnom pragu' bio je, kako to predstavlja Švarc-Šiling, katastrofalan“, piše Martens i dodaje da je knjiga nemačkog političara o nemačkoj politici na Balkanu devedesetih, čak i ako ne delite sve njegove zaključke, veoma informativna.

Posebno zbog prvi put objavljenih pisama, transkripata, telefonskih poziva i drugih dokumenata iz opsežne privatne arhive Švarc-Šilinga. Oni pružaju uvid u politiku koju su vodili Helmut Kol i njegov ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel, ali i Švarc-Šilingov pogled na to. Pri tome Kinkel, njegov prethodnik Hans-Ditrih Genšer, Oto Graf Lambsdorf i tadašnja Liberalna partija FDP (tada koalicioni partner CDU/CSU) nisu dobro prošli u knjizi.

Budući da je Ministarstvo spoljnih poslova u to vreme moralo da stoji iza Kinkelovog kursa, zaključci Švarc-Šilinga se odnose i na njih i na njihovu 'arogantnu“ i „sramnu“ politiku. Time je pojedinim diplomatama nanesena nepravda, ali sigurno ne i tadašnjoj politici Kinkelovog ministarstva prema Balkanu“, piše u članku.

Autor teksta pojašnjava da je Švarc-Šilingova stvarna ljutnja usmerena protiv "neodgovorne površnosti" Kinkelove „politike", koja se samo pod navodnicima uopšte može nazvati politikom. Martens navodi da je kancelar Kol, koji je imao ovlašćenja da daje smernice za spoljnu politiku, u knjizi mnogo manje kritikovan od Kinkela.

„S obzirom na rat u Bosni, Švarc-Šiling piše o nedovoljno upućenom, nedovoljno odgovornom, nedovoljno empatičnom i ponekad čak ciničnom odnosu tadašnje nemačke vlade.“

Ali prema svom šefu Kolu je relativno blag. Okidač za Švarc-Šilingovu ostavku, navodi se dalje u članku FAZ-a, bila je odluka FDP-a da se pridruži ustavnoj tužbi koju je pokrenuo SPD. „Ta tužba je bila usmerena protiv angažmana Bundesvera u cilju pomoći žrtvama velikosrpske politike i agresije. Odbacivanje bilo koje vrste vojne pomoći od strane SPD-a, Švarc-Šiling je ilustrovao odlomcima iz govora političara u Bundestagu, poput Rudolfa Šarpinga (SPD), koji je tvrdio: 'Svako ko želi mirno rešenje mora da izbegne eskalaciju'. Ratni zločinci poput Ratka Mladića i Radovana Karadžića bili su ohrabreni takvim istupima protivnika intervencije i nesmetano i bez uplitanja nadmoćnog NATO-a naređivali masakr za masakrom nad bosanskim muslimanima.

FDP određivao politiku Bona prema Balkanu

Švarc-Šiling smatra nečuvenim to što je FDP prešao na kurs SPD-a i tako vlastitoj koaliciji zabio nož u leđa. Budući da je Kol igrao na kartu 'apsolutnog izbegavanja sporova' sa FDP-om - kako se ne bi ugrozila njegova vlast i moć - manji koalicioni partner je u konačnici mogao da određuje balkansku politiku službenog Bona. Kao dokaz za to, Švarc-Šiling citira razgovore koje je o tome vodio sa Kolom“, piše Martens.

On ukazuje da je jača strana knjige sa mnoštvom citata i izvora i to što Kristijan Švarc-Šiling ne analizira samo događaje u Nemačkoj. „Svi neuspesi službenog Bona blede u odnosu na otvoreni cinizam sa kojim je Pariz pod vođstvom Fransoa Miterana i London pod vođstvom Džona Mejdžora, sistematski promovisao velikosrpsku politiku proterivanja civila služeći se paravanom tobožnjih pregovora. Britanska uloga ionako je sveobuhvatno prikazana u knjigama poput "Najsramniji trenutak: Britanija i uništavanje Bosne” (Unfinest Hour: Britain and the Destruction of Bosnia) irskog istoričara Brendana Simsa, ali Švarc-Šilingova knjiga, u kojoj se to sve uporedno rekapitulira, upravo time dobija na dubini“, piše Martens.

I dok je, kako u svojoj recenziji prosuđuje novinar FAZ-a prvi deo knjige „od opšteg političkog interesa“, drugi deo, u kojem Švarc-Šiling daje viđenje svog neuspeha na funkciji visokog predstavnika u BiH, „zanimljiv je za stručnu publiku, ali previše ide u detalje“. Martens upozorava čitaoce da je tu mnoštvo rečenica sa skraćenicama i tehničkim izrazima: IPTF, IMA, Bonn Powers, PIC-Steering-Board, OHR, HR i pita se u jednom trenutku, neće li mnogi odustati u jednom trenutku od zahtevnog čitanja drugog dela knjige.

Nemački novinar Martens kao zanimljiv detalj navodi činjenicu da je Miteranov naslednik Žak Širak tražio ponovno zauzimanje Srebrenice vojnom intervencijom, ali navodi da za to nažalost nisu navedeni izvori.

"Sve u svemu, jasno je sledeće: Kristijan Švarc-Šiling je 1992. godine, ne obazirući se na vlastitu karijeru, rekao šta je trebalo da kaže, a zatim se decenijama nakon toga zalagao za ljude u BiH. Deo njegove knjige, u kojem se bavi nemačkom politikom u odnosu na prvi rat u Evropi nakon 1945. godine, impresivan je i vredan čitanja", zaključuje se u recenziji knjige Kristijana Švarc-Šilinga, koju je objavio list Frankfurter algemajne cajtung.

Priredila: Jasmina Rose

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Nastavak na Deutsche Welle...