Izvor: Vostok.rs, 23.Okt.2012, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bosna i Hercegovina – američki projekat na Balkanu
23.10.2012. -
Dejtonlend – tako često nazivaju Bosnu i Hercegovinu. Pošto su 14. decembra 1995. godine u Parizu tri lidera, Alija Izetbegović, Frano Tuđman i Slobodan Milošević stavili svoje potpise na Dejtonski sporazum, bio je označen kraj građanskog rata u Bosni i Hercegovini. On je trajao tri i po godine i odneo je sto hiljada ljudskih života. Mirovni eksperiment je koštao UN 17 milijardi dolara. U Bosni i Hercegovini >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << koju je do danas teško nazvati uzorom tolerancije i stabilnosti ulaže se tri milijarde dolara da zatvori oči onaj ko treba.
Dejtonski sporazum formirao je složenu državnu formaciju. U savremenoj Bosni i Hercegovini ima 13 vlada, 180 ministara, tri predsednika i više od sedam stotina poslanika u nekoliko parlamenata. Previše za zemlju sa 4 miliona stanovnika. Sarajevo ne krije da je od 1995. godine tri milijarde dolara, dobijenih za obnovu zemlje iz inostranstva, završilo u korumpiranim krugovima. Narod živi bedno, nezaposlenost je ogromna. Svojim političarima se ne veruje, a američkim i evropskim nadzornicima tim pre. Vašington i Brisel stalno traže nove lekove za lečnje zastarelog bosanskog sindroma.
Vašington i Brisel stalno traže nove lekove za lečenje zastarelog bosanskog sindroma. Kako je priznala ovih dana činovnica Evorpskog parlamenta Doris Pak, danas u Bosni i Hercegovini praktično nema političara koji žele da nađu kompromis. Po njenom mišljenju, stanje stvari u Bosni i Hercegovini je mnogo bolje nego pre 10 godina, i treba pomoći bosanskim političarima da ispolje strpljenje i da se dogovore o sprovođenju reformi u zemlji. Na vlast pokušavaju da dospeju korumpirane ličnosti, nema novih radnih mesta, ne menja se sistem obrazovanja, sudstva i ostalo. Vrlo žalosno priznanje uoči nove godišnjice potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Srbi mogu da formiraju svoju državu
Amerikanci su se stabilno utvrdili na Balkanu. Velika je zasluga za to uticajnog diplomate Vilijama Montgomerija, ambasadora SAD u Srbiji i Hrvatskoj. Sada on živi u Dubrovniku. Rezultat zapadne politike u Bosni, po mišljenju bivešg ambasadora je rastuća napetost između dva dela Bosne – Republike Srpske i Muslimansko-hrvatske federacije. Zapadne zemlje, po Vilijamu Montgomeriju bezuspešno pokušavaju da uguraju kvadrat u okruglu rupu. Montgomeri je više puta izražavao svetogrdnu za Vašinton misao o podeli Bosne i Hercegovine, koja je već član UN, OEBS-a i Saveta Evrope. Po njegovom mišljenju, Srbima treba dozvoliti referendum o nezavisnosti Republike Srpske.
Već sada je podeljen obrazovni sistem, informaciono polje, kultura. Svaka od osnovnih zajednica ima svoje škole, pozorišta, novine, televiziju. Srpskohrvatski su smenila tri jezika odjednom – bošnjački, srpski i hrvatski. Upravo pokojni Franjo Tuđman i Alija Izetbegović bili su inicijatori lingvističkih čistki. U Zagrebu je početkom 90-ih stvaran posebni hrvatski jezik. Sve srpske reči su se svesno istiskivale. Alija Izetbegović, doputovavši 1993. godine u Ženevu na jedan od sasanaka sa Miloševićem i Tuđmanom, zatražio je sinhroni prevod na... bošnjački jezik, zatim je sa ozbiljnim izrazom lica stavio slušalice i počeo da sluša prevod sa srpskohrvatskog na srpskohrvatski. U Bosni, mada ne tako usrdno kao u Hrvatskoj, takođe menjaju jezik. Sada je tamo mnogo arhaizama sa turskim korenima.
Jugoslaviju rasturili po narudžbini Vatikana
Najpoznatiji balkanski režiser Emir Kusturica rođen je i odrastao u Sarajevu. Svi njegovi filmovi vezani su za Jugoslaviju. Gospodin Kustruica retko govori o politici, njega više zanima kinematrografija. Ali za vreme jednog od naših susreta režiser je ipak izneo šta mu je na duši:
- Osećam nostalgiju za tom zemljom, to je bila jaka zemlja. Posle njenog raspada, rasturanja na male delove dobili smo nestabilni Balkan, koji je uvek bio pod prismotrom raznih specijalnih službi. Oni su davali preporuke novim političarima kakve zemljotrese da izazivaju. Jugoslavija koju je 1945. godine napravio maršal Tito bila je jaka država. To je bila savremena i snažna zemlja. Upravo je ta Jugoslavija učinila Balkan prvi put za mnoge vekove stabilnim. Nju su rasturili zato što su uticajni američki političari dobili narudžbinu od Vatikana da naprave dve katoličke države – Sloveniju i Hrvatsku. I drugo – prekrajenje, prekomponovanje sveta. I sada je živa stara Napoleonova ideja o tome da Zapad treba da se proširi na Istok.
Konstantin Kačalin,
Izvor: Glas Rusije, foto: srna.rs
