Izvor: Politika, 27.Nov.2013, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vek bagremovog meda pet godina
Pčelari oko Čačka, čekajući bolju cenu, čuvaju med što je obnovilo rasprave o roku upotrebe ove namirnice
Miokovci kod Čačka – Savo Todorović uzeo je da sređuje ramove jer pčelari uvek imaju posla, bez obzira što je napolju prvi sneg. Dok njegovih 98 društava miruje u zimovniku, pčelar iz Miokovaca popravlja košnice i pravi strategiju kako da proda ono što su vrednice letos sakupile.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Ocedio sam 2,5 tone ili 25 kilograma po košnici što je prosečna godina za moja društva, s obzirom da sam „seleći pčelar”. Ipak, bolje je nego lani kad sam imao samo tri kilograma po košnici i neke nisam hteo ni da cedim, ali dvaput slabije od 2010. godine kad je prinos bio čak 50 kilograma – kaže Todorović za „Politiku”.
Šta danas može da učini pčelar sa 2,5 tone meda?
– Bagremov sam već prodao po 3,5 evra, a ostalo mi je tonu i po livadskog. Otkupljivači trenutno za tu vrstu nude 2,2 ili 2,3 evra, ali ću sačekati bolju cenu. Med može da stoji godinama.
Todorović pripoveda da se njegov poznanik iz susedne Gornje Gorevnice hvali kako ima med star deset i dvanaest godina. I uvek kad prodaja ne ide najbolje a cena razočara pčelare, priča se kako med može da traje „koliko hoćeš”. Da li je zbilja tako?
Na jednom od međunarodnih savetovanja o biotehnologiji koja se početkom svake godine dve decenije priređuju na Agronomskom fakultetu u Čačku, predstavljen je zajednički rad četvoro autora na temu „Starost pčelinjeg meda i kvalitet”.
Istraživači iz Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije i sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, navodeći kako „većina ljudi i pčelara misli da med ima neograničeno trajanje”, pokušala je da odgovori na pitanje koliko med stvarno može biti star i zdravstveno ispravan za ishranu ljudi i pčela?
Oni su za ispitivanje koristili bagremov med kojeg ima najviše u Srbiji. I to 30 uzoraka iz 2007. godine koji su čuvani u dobro zatvorenim teglama u podrumu, podalje od svetlosti, i po deset uzoraka iz 2004. i 2006. godine, držanih u sterilnim bočicama u laboratoriji. Kod svih 50 uzoraka praćena su dva parametra, hidroksimetilfurfurol (HMF) i dijastaza.
HMF je aldehid koji nastaje dehidracijom fruktoze i glukoze. Njegov sadržaj u svežem medu je manje od jednog miligrama po kilogramu i, bez obzira na temperaturu, ne prelazi 10 miligrama. Inače, dozvoljena vrednost u Srbiji je do 40 miligrama.
Na osnovu rezultata istraživanja u ovom radu dokazano je da, skladištenjem i stajanjem med stari i u njemu se povećava HMF koji, svojom degradacijom, smanjuje hranljivu vrednost i menja boju meda usled visoke koncentracije.
S druge strane, dijastaza je enzim koji u medu svojim amilazama razlaže skrob i maltozu. Poreklo dijastaze u medu nije poznato, tj. ne zna se da li je produkt pčelinje delatnosti ili je poreklom iz nektara i polena.
Aktivnost dijastaze se smanjuje skladištenjem i starenjem meda, čime se umanjuje kvalitet i nutritivna vrednost ove namirnice, ali to nije štetno po zdravlje ljudi i pčela.
Isti uzorci meda ispitivani su 2007. i 2010. godine i istraživači su stigli do ovakvog zaključka:
„Na osnovu aktivnosti HMF-a koji se skladištenjem meda povećava, i dijastaze koja se skladištenjem smanjuje, može se orijentaciono odrediti rok upotrebe bagremovog meda i on je, na osnovu dobijenih rezultata, pet godina”.
Gvozden Otašević
objavljeno: 27/11/2013
