Izvor: Blic, 24.Mar.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugrožen svaki peti građanin
BANJALUKA – Dvadesetčetvorogodišnji Igor Kljajić iz Banjaluke već tri godine ima ozbiljnih zdravstvenih problema – alergičan je na grinje i polen ambrozije. Kijanje, crvenilo, svrab i suzenje očiju, a u poslednje vreme i sve češći iznenadni napadi astme, tegobe su koje ga učestalo muče. Stručnjaci procenjuju da u Republici Srpskoj od alergija pati skoro 20 odsto stanovništva.
„Najteže mi je u avgustu, septembru i oktobru kada cveta ambrozija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Tada otežano dišem i učestalo kišem. Prinuđen sam da pijem tablete i koristim sprej protiv alergije, ali čim prestanem alergija se iznova vraća. Jednom sam, prilikom planinarenja, dobio jak napad i morao sam odmah da se vratim kući", rekao nam je Kljajić.
Alergijske smetnje se obično javljaju prvi put pre 20 godine života. Oboljenje je češće kod dece i mladih. Oko 90 odsto astmatičara mlađih od 16 godina ima alergiju, a kod 70 odsto mlađih od 30 godina astma je alergijske prirode.
Pulmolog primarijus dr Mirjana Čađo ocenila je da je u poslednjoj deceniji i kod nas i u svetu sve više osoba preosetljivih na razne vrste alergena.
„Samo u Banjaluci zvanično oko 20.000 osoba pati od alergija, ali procenjujemo da ih ima znatno više. Na Klinici za plućne bolesti svake godine imamo oko 200 novih pacijenata", navela je Čađo.
Alergija je bolest savremenog čoveka, bolest 21. veka. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 20 odsto svetske populacije je preosetljivo na neki od alergena, a oko 300 miliona ljudi u svetu boluje od astme.
„I kod nas i u svetu tri najčešća oblika alergije su respiratorna alergija, koja nastaje usled preosetljivosti na alergene koji se udišu, nutritivna koja se javlja usled preosetljivosti na hranu i dodatke hrane, te kožna alergija. Najčešća je respiratorna alergija odnosno bolest disajnih puteva - bronhijalna astma i rinitis", objašnjava Čađo.
Oboleli su najčešće alergični na grinje kojih ima tokom cele godine, zatim na polene, kućnu prašinu, dlaku životinja, ubode insekata, hranu.
Grinje koje žive u madracima, tepisima, posteljini hrane se perutom kose čoveka. Najviše ih ima u starim vlažnim i slabo osvetljenim kućama. Pomeranjem tepiha grinje se oko 30 minuta podižu u vazduh, udišu se i mogu dovesti do jakih napada gušenja. Poslednjih godina sve je više osoba preosetljivih na polene korova najčešće ambroziju.
U Banjaluci je nekoliko stotina osoba, a polovina od toga su deca, alergično na gluten pšeničnog brašna, a pojavili su se i slučajevi alergije na zlato.
„Alergije mogu biti nasledne, ali je za puno ispoljavanje bolesti neophodno i prisustvo određenih alergena", navela je Čađo i dodala da je u terapiji alergije postignut veliki uspeh.
„Da bi alergije uspešno lečili potrebno je postaviti pravu dijagnozu. To često nije nimalo lak zadatak , a u traganju za uzročnim faktorom dobar dijagnostičar mora biti sličan Šerlok Holmsu", pojašnjava u šali.
Posledice mogu biti i fatalne
Astma je dugo vremena bila sinonim za alergijsko obolenje disajnih puteva, a opisuje se često kao urgentno stanje kako za bolesnika tako i lekara. „Naglo nastali težak napad astme je stanje kojeg se pribojava svaki pulmolog, a smrtnost se opisuje u 10 odsto tih bolesnika. Napad najčešće nastaje iznenada u toku noću a manifestuje se gušenjem suvim nadražajnim kašljem tegobe u prsima, nedostatak vazduha, zviždanjem u grudima", kaže Čađo. Anafilaksija je najteži klinički oblik alergije usled preosetljivosti na lekove, pre svega penicilin. U najtežim slučajevima nastaje anafilaktički šok.
Opasn polen ambrozije
Ambrozija je uvozom semena žita i deteline preneta iz SAD u Evropu. Na Balkanu se pojavila pre 60 godina. Ako se jednom pojavi na nekom mestu širi se velikom brzinom. Procenjuje se da je u svetu 10 odsto populacije alegično na njen polen. Jedino sigurno sredstvo protiv nje je fizičko uklanjanje – čupanje. Osim alergije na polen ambrozije, u RS je sve više osoba preosetljivih i na polen ježevice.
