Izvor: Šumadija Press, 01.Dec.2015, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka deca jedu domaći, a naša veštački med
Svilajnac gradi Regionalni centar za pčelarstvo po uzoru na slovenački, koji su ovi, pak, napravili novcem iz predpristupnih fondova Evropske unije. Biće to, kako najavljuju iz lokalne administracije iz ovog grada, najveći centar u Srbiji i na Balkanu, koji će garantovati stabilnost u kvalitetu i plasmanu proizvoda na zahtevno evropsko tržište. Istovremeno, šanse da se na domaćem tržištu nađe veštački med, biće svedene na minimum.
Božidar Golubović >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << iz sela Bobovo kod Svilajnca već pet decenija čeka dan kada će se uvesti red u prodaji meda, jer, kako kaže, „došli smo u situaciju da deca iz Evropske unije jedu pravi med, a naša veštački“. On se nada da će najavljeno osnivanje Regionalnog centra za pčelarstvo u Svilajncu, po ugledu na slovenački grad Radovljica, doprineti boljoj kontroli kvaliteta i standardizaciji proizvoda pčelara iz Resave.
– Mnogo ima veštačkog meda po marketima. Na teglama gde piše samo med, to je veštački i jeftiniji je u odnosnu na prirodni. On nije otrovan, ali nije ni kvalitetan. Sada, kada izvozimo u zemlje Evropske unije, dođe komisija koja pečatira i burad i ambalažu, i tako ostaju dok ne stignu analize. Tek kada se utvrdi da je sve kako treba, može da se izvozi. Za naše tržište nema tako stroge kontrole. Tako smo došli u apsurdnu situaciju da naša deca jedu veštački, a prirodni med jedu, recimo, deca iz Nemačke – kaže Božidar Golubović, predsednik društva pčelara „Resava“ koje okuplja 86 proizvođača.
Pčelari iz Resave, koji su poznati i po Homoljskom medu, nadaju se da je osnivanje Regionalnog centra prekretnica. Pre svega moći će da se utvrdi kvalitet meda i da se lakše dođe do selektiranih matica. Golubović tvrdi i da mnogi pčelari imaju nekvalitetne saćne osnove.
Pčelara najviše u Kragujevcu
Kragujevac je grad sa najvećim brojem košnica, a 60 odsto ukupne domaće proizvodnje meda dolazi iz Šumadije. Trenutno se u Kragujevcu i okolini preko 1.000 ljudi bavi pčelarstvom.
– Kada se osnuje Centar nećemo dozvoliti da pčelari kupuju osnove od voska u kojima ima parafina da bi jeftinije prošli. U Centru će svaki pčelar moći svoj vosak da preradi, a imaćemo i mašinu za izradu saća. Sada ima mnogo saćnih osnova sa antibioticima koji kasnije završe u medu. Takođe, moći će da dođu i do kvalitetnih lekova protiv parazita i štetočina – priča Božidar.
Golubović pčelari već pola veka. Preko 30 godina pčelari sa slovenačkim košnicama koje su veoma pogodne za selidbu, jer su na točkovima.
– Slovenija ima Kranjsku pčelu koja je daleko kvalitetnija i medonosnija od naše. Bili smo u njihovom centru i prekopiraćemo ga. Da bismo imali selektiranu maticu, moramo da imamo izolovani prostor za oplodnju, gde su trutovi i matice. Do sada smo kupovali te slovenačke matice – dodaje Golubović.
Regionalni centar pčelarstva u Svilajncu, u čiju će izgradnju biti uloženo milion evra, pomoći će proizvođačima da standardizuju svoje proizvode, doprineće stvaranju brenda, kontroli kvaliteta i samog plasmana meda za Evropsku uniju. Trebalo bi da najdalje za dve godine bude izgrađen u krugu Poljoprivredno-veterinarske škole u ovom gradu, koja je sa lokalnom samoupravom nosilac ovog projekta.
– U našoj školi već dve godine imamo izborne predmete iz pčelarstva, kako bismo buduće mlade proizvođače uputili u pravilnu proizvodnju. Zanimljivo je da je slovenački centar izgrađen novcem iz fondova Evropske unije. Oni su iskoristili 90 odsto sredstava iz tih fondova, i iz toga bi trebalo nešto da naučimo – kaže Zoran Radosavljević, direktor škole.
Pčelarima iz Topole med stoji u špajzu
U Resavskom kraju ima preko 250 pčelara, u čijem posedu je 6.000 registrovanih košnica, iz kojih se godišnje dobija 300 tona meda. Dok Resavci čekaju centar i bolje dane, pčelari iz Topole kod Kragujevca žale se na državu i nestabilno tržište. Iako je prethodnih godina veći deo proizvodnje odlazio u inostranstvo, sada kažu da nema ko da kupi ili otkupi med.
– Postoji podatak da je prošle godine izvezeno više meda nego mesa, pa ipak je situacija sa plasmanom nestabilna što znači da nam niko ne garantuje kontinuitet. Prepušteni smo sami sebi. S druge strane, subvencije su male, tek 500 dinara po košnici, što je cena jedne tegla meda – izjavio je za RT Vojvodinu pčelar Aleksandar Aleksić.
Objavljivanje aktuelnih tekstova iz Kragujevca omogućeno je delom iz sredstava Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”.
Pogledaj vesti o: Pčelarstvo
.jpg)
