Izvor: TvojPortal.com, 15.Apr.2011, 02:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na vest o smrti Brane Crnčevića
BRANA DOBITNIK TITULE“JA, KRČEDINAC“
KAD BI MENI DALI JEDAN DAN...
Najugledniji gost treće likovno-pesničke kolonije MEĐU JAVOM I MED SNOM održane u gostoljubivom sremačkom domu Ljubice i Zorana Jakšića od 22. do 25.jula 2010. g.u Uici Cara Dušana 56.u Krčedinu, bio je naš proslavljeni pesnik, aforističar, dečji pisac, prozaista, publicist ,Branislav Brana Crnčević. To je bilo jedno od poslednjih njegovih pojavljivanja na nekoj književnoj priredbi među mnnogobrojnim poštovocima svog izuzetnog dara.
On je na ovoj kulturnoj svetkovini koja je tokom tri dana okupila preko stotinu slikara, vajara, pesnika,glumaca, muzičara, gostovao treće večeri, 25. Jula, a program je zbog kiše umesto na letnjoj pozornici u dvorištu porodice Jakšića, održan u tek otvorenoj likovnoj galeriji ,i bio je u celini posvećen velikomn i populrnom književnom stvraocu Brani Crnčeviću. Bio je do suza ganut kad mu je domaćin ,Zoran Jakšić , uručio specijanu „titulu Ja , Krčedinac, “a njegova je obaveza bila da nakon prijema povelje izgovori tu sintagmu.
Brana je bio zadivljen kako ne samo njegova sabraća, pesnici, nego i većina iz publike zna njegove pesme , pa se tako svečanost pretvorila u reciatorsko veče njegovih stihiva.Pesnici :Nedlejko Popadić, Pero Solar , Miodrag Jakšić, Milan Bešlan,Aleksnadar Draganović i drugi su jedan drugog dopunjavali pa se činilo da galeriju odnekud uleću krilati Branini stihovi koji su ostali nastanjeni na slikama i u dušama prisutnih :“Ima nešto što u nama ima /Što nas drži u istome vencu / Ima nešto isto u ljudima /Ima neke Bosne u Slovencu . / Svi smo začin u istome loncu /Oko Niša ima nešto Bačke/ Ima neke Like u Slavoncu/Zapivajmo pesme bunjevačke/“. Brani nije preostajalo ništa drugo nego da kaže i treću strofu , ali ga domaćin , pesnik i glavni organizator Krčedinskih likovno-poetskoih letnjih svetkovina, Miodrag Jakšić, kao gosta nije pustio samog , pa je u duetu prozvučala galerijskim prostorom koji je zbog velikog broja prisutnih postao tesan , i ta treća strofa iz Branine pesme Ima nešto:“Ima nešto što u nama ima /Nekog divnog inata od zlata /U predelu oko divljeg Lima /Leži jedno parčence Banata/".
A onda , pošto se žalio da zbog neke boljke koja ga proganja mora ranije otići , pre nego je krenuo , na molbu izgovorenu kao skandiranje „Kad bi meni dali „, bard je ustao i kazivao stihove koji plene toplinom, ljubavlju, blaženim, nežnim osmesima nade i utehe .To što ga je u kazivanju „presero“ i u glas pratio govoreći stihove kao svoje najrođenije ,dečji pesnik Nedlejko Popadić ,značilo je samo potvrdu da se ova uspavanka dobrote odavno ulila u sva naša detinjtva i poput neke čarobnice, vile ponornice, ponovo izvire u detinsjtvu onih kojima upravo ove kišne letnje krčedinske večeri teče dečji staž. „Kad bi meni dali jedan dan / Ja ga ne bih potrošio sam /Pola dana dao bih nekome /Ko je dobar, a slučajno sam./ Igrali bi, pričali bi nešto /Trčali bi, skakali bi vešto / Ja i dobar, a slučajno sam /. Kad bi meni dali kišobran /Ja ga ne bih potrošio sam/ Pola mesta ja bih dao nekom/Ko je dobar, a slučajno sam /. Kišilo bi dok mi koračamo /Pola tamo, a pola ovamo / Stavili bi dan pod kišobran /Ja i dobar, a slučajno sam /. Kad bi meni dali jedan dan / Ja ga ne bih potrošio sam /.“
Za Tvoj portal zabeležio:Branko Rakočević
brana crncevicpesnikrodoljubkrčedinaclikovne kolonije
