Izvor: Vesti-online.com, 12.Dec.2012, 12:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek za 100 života
U svom jednom, Miodrag Veljković Prpac (75) satkao je stotinu života i ko zna koliko puta došao na naslovne strane novina. Na jednoj novinskoj fotografiji je u društvu Miljana Miljanića i Rajka Mitića, u potpisu: "Tri legende JU fudbala." Pod nadimkom panter među stativama, u Rimu 1960. godine je bio olimpijski reprezentativac u fudbalu.
Prpac avanturista
I bokser je bio, pa su ga opisivali kao "najveću boksersku i fudbalsku legendu jugoistočne >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Srbije svih vremena". Kao član Plivačkog kluba Pirot, u leptir stilu, bio je prvak Srbije. Gimnastičar, najbolji je na vratilu. Dobitnik Zlatne plakete OI u Sarajevu. Na naslovnoj strani kalendara za 2008, uz velikane srpskog stvaralaštva i istorije - slika Prpca, "poznatog pirotskog pisca". Roman, štampan u 6.000 primeraka, u kome je svaka reč počinjala na slovom P, planuo je preko noći.
Nezamenjivi aktivista i humanitarac, dobitnik mnogo priznanja.
Obišao je Kaliforniju, sve evropske zemlje, izuzev Albanije... Dokazani avanturista, s leptir-mašnom u belom sakou ili u radničkom odelu, na mondenskim mestima ili za traktorom. Kad su ga nedavno pitali šta je najlepše u životu, odgovorio je: "U mladim godinama, kad nisam razmišljao i imao novca od boksa i fudbala, ništa nije bilo lepše od kafane i pevaljke. Ali, nikom to ne bih savetovao. Sada ne pušim, ne pijem, samo ujutro rakijica uz kafu i uz ručak čaša vina, po francuski."
Zaljubljeni: Žanin i Prpac
Krenuo je trbuhom za kruhom, posle Detroita u Americi, postao je žitelj Francuske od 1967. Radio je u fabrici automobilskih guma, imao restoran, kamion za čišćenje otpadnih voda, trgovao južnim voćem.
- Sve to na jednu stranu, a na drugu moja sportska karijera u fudbalskom drugoligašu Ambroaz. Bio sam najstariji aktivni sportista u Francuskoj, prestao sa 55 godina. A kao dar s neba pred mene je stala supruga Žanin, Španjolka iz Valensije. Podarila mi je ćerku Angelinu, a ona dve unuke, Samantu (20) i Marinu (16), koje govore srpski i znaju ćirilicu.
Povodom našeg jubileja, 20 godina "Vesti", izdvojimo jednu Prpčevu hrabru reakciju. Pisali smo o tome, što je prenela sva srpska štampa.
- U kafani "Viktor Igo", u centru Žu-le-Tura, za stolom u uglu, sa prijateljem igram karte. U društvu predsednika opštine Filipa Lebretona ulazi Bernar Kušner, kreće od stola do stola, sa svima se rukuje. Prilazi i meni, ali odbijam pruženu ruku. Kušner ne može da veruje, pa mi kaže: "Pozdravite se sa mnom, ja sam Bernar Kušner." E, tad se u meni uskovitlalo, odbrusim: "A ja sam Miodrag Prpac Veljković, ruka ti je mnogo prljava da se pozdraviš sa mnom jer sam ja Srbin iz Pirota, a ti si srbomrzac!".
Loša politika
- Današnja politika u Srbiji je loša, a i mi smo nezgodan narod, umesto da se ujedinimo, posle rata smo se rasuli. Političari lažu i mažu. Govore: "Ne damo Kosovo", dođu na vlast i ćute. Jeste, prevrtljiv smo narod. Volim ja Srbiju, ali se ljutim što dopuštamo da nam operu mozak, mi smo kao roboti. Danas se vodi svetski rat ekonomijom i politikom. Šta rade sa Grčkom i Španijom, oni žive od turizma, a udarili im cene, da ih unište - analizira Prpac.
Ščepam ga za ruku i stropoštam na stolicu pored sebe. U kafani tajac.
Kušner prebledeo, trese se kao da je u struju uključen. Govorim: "Kakav ste vi doktor, a bombardujete dečje bolnice?" Gledam ga, u njemu nema ni 30 kg, poče da muca: "Mi smo bombardovali Miloševićevu vojsku", a ja planem: "Zar su vama vojska vozovi, autobusi, bolnice, televizija? Tek posle četiri-pet minuta prilazi predsednik opštine, moli me da "oslobodim" Kušnera.
Zovem Erika, gazdu kafane i naručujem dve čaše belog vina, jednu za Kušnera, drugu za predsednika opštine. Kušner pokušava da odbije piće, ali kako mu i dalje, takoreći kandžama držim ruku, salio je u sebe celu čašu, na šta mu kažem: "Vidiš kako su Srbi dobri i gostoljubivi ljudi." A saznavši da u Žu-le-Turu ima mnogo Srba, pobegao je da se nikad ne vrati.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre, Fudbal
Nastavak na Vesti-online.com...
