Izvor: Politika, 19.Sep.2011, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je Đoković igrao
Milijardu i trista miliona ljudi čekalo je s nestrpljenjem prvi pucanj za start Ksijanga Lijua u trci na 110 metara s preponama, u prvom krugu kvalifikacija za Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine. Usledio je dugo čekani pucanj i šok na prvoj preponi: najbolji kineski atletičar svih vremena i branilac zlatne medalje, nedovoljno spreman zbog povrede, pao je u suzama. Butni mišić nije izdržao…
Bio sam prisutan pa mogu da tvrdim da je to bila prava tragedija za Kinu. Toga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dana u Pekingu smejala su se samo lica na bilbordima na kojima je najčešće bio upravo miljenik nacije – Ksijang Liju.
Počeo sam s njim da bih pokazao u kakav je položaj bio doveden najbolji teniser sveta Novak Đoković prekjuče u „Beogradskoj areni”. Ovog puta više od osam miliona ljudi s nestrpljenjem je čekalo da vidi „Noleta nacionalea” u njegovom prvom nastupu u svojoj zemlji otkako je zaseo na svetski vrh. Stvorila se atmosfera da će biti smak sveta ako se ne pojavi makar s jednom nogom…, jer ne mogu Argentinci da se izvuku tek tako. Ipak smo mi svetski prvaci.
I tako je, na žalost blizu 18.000 gledalaca u „Areni”, koji su došli najviše zbog njega, on bio primoran da preda odlučujući meč polufinala Dejvis kupa, protiv dvometraša Huana Martina del Potra (Argentina). Nedovoljno oporavljeni Đoković protiv najjačeg „udarača” u svetskom tenisu, pod čijim udarcima se ugiba pod.
„Svi zajedno smo odlučili da igram protiv Del Potra”, izjavio je Đoković neposredno posle meča koji je predao zbog jakog bola u leđima.
I vrapci na grani su znali da su šanse da obnovi povredu u jednom takvom meču „fifti-fifti” a možda i veće. Baš zato čudi da niko nije mogao da ga odgovori da izađe na teren. Ni selektor, ni saigrači, ni lekari… Znamo, nije lako reći „ne” trenutno najboljem sportisti na svetu, ali ako je to za njegovo dobro, trebalo je biti uporan u tome. Po cenu da bez njega izgubimo pa da takva odluka naiđe na kritike.
Razumemo i Đokovićevu ogromnu želju da u svom rodnom gradu pomogne reprezentaciji da se probije u finale, da ne ostavi na cedilu saigrače, ali zar i oni sami nisu rekli da je on „u poslednjih pet godina odigrao najviše mečeva u Dejvis kupu od svih igrača na svetu”. Zar bi bilo ko posumnjao u njegov patriotizam, posle svega što je uradio, da je izjavio da nije u stanju da igra.
Ovako, ispalo je najgore. Naša reprezentacija nije ušla u finale s Nadalovom Španijom dok će Đoković uoči završna tri turnira u godini – koju mnogi stručnjaci ocenjuju kao „najbolju svih vremena koju je imao neki teniser” – morati da miruje dve-tri nedelje. Tako je umanjio šanse da obori još koji rekord ove godine i da na završnom turniru u Londonu zaokruži godinu za pamćenje.
Na kraju, izdvajamo nešto što je rekao selektor Bogdan Obradović da nema razloga za tugu što je izmaklo finale, jer naš najstariji igrač u singlu (Tipsarević) ima tek 27 godina. Što znači – ima dana za megdana.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 20.09.2011.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
.jpg)
