Izvor: Blic, 09.Jan.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zelena karta samo kao poslednji izlaz
NOVI SAD - Pitanja koliko dugo ću čekati na posao i kako da podignem kredit za stan, tipična za mladu generaciju u Srbiji, Novosađanima Nenadu Bugarskom i Miodragu Mirkoviću zamenila je jedna jedina koverta. Ona sa obaveštenjem da su na lutriji dobili „zelenu kartu" za useljenje u Ameriku. Dok se Mirković uveliko sprema da se otisne preko okeana, Bugarski je ipak skeptičan. On će kartu za „američki san" iskoristiti samo u slučaju da u zemlji više ne bude mogao da ostane.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Kada mi je stigla koverta, nedelju dana sam bio u oblacima! Moja davnašnja želja jeste da odem iz zemlje, jer ovde ne vidim perspektivu. Oduvek sam tražio način da to ostvarim, a lutriju za „zelenu kartu" sam igrao tri puta. Te večeri, kada je stigla koverta, po prvi put šetajući sa suprugom nisam morao da razmišljam kako da njoj, iako je magistar književnosti, nađemo posao, kako da, usred ove krize, podignemo kredit za stan i kako da uopšte stvorimo uslove za proširenje porodice - priča Miodrag Mirković.
On i supruga Milica, uveliko planiraju veliko putovanje. Njihovo odredište je San Dijego, gde živi njegova sestra. Priprema se fond od nekoliko hiljada dolara za prve mesece, a Miodrag, programer po struci, uveliko gleda oglase za posao. Pre toga, čeka ih i intervju u ambasadi jer pozivno pismo, obaveštenje da su dobili „zelenu kartu" na lutriji, tek je neka vrsta užeg izbora. Da će biti lako, ne očekuju, ali ih ni svetska ekonomska kriza, ni tuđina, ni rastanak od porodica ne plaše koliko, kažu, neizvesnost i korumpiranost zemlje u kojoj su odrasli.
- Imamo tu sreću da su nam moja sestra i zet izašli u susret i da ćemo neko vreme boraviti kod njih, praktično bez troškova. Ipak, ni to ne može doveka trajati, pa pripremamo fond jer nam u startu treba automobil, u San Dijegu je loš javni saobraćaj, a i novac za stan pošto u bezbednoj četvrti iznajmljivanje stana košta oko 1.000 dolara mesečno. Svesni smo svetske krize, trenutne situacije, ali već sam pregledao oglase i znam da će biti posla za programera. U krajnjoj liniji, bar ćemo pokušati - kaže Miodrag Mirković.
Pa, čak ni Milica, kojoj se može dogoditi da diplomu magistra književnosti nikada ne iskoristi, ne strahuje od odlaska. Ovde radi honorarno kao lektor za minimalnu platu i već godinama ne nalazi posao. Ako već ovde radi van struke, kaže, može i u Americi, gde se nada boljoj budućnosti.
- Meni je „zelena karta" nešto poput karte za slučaj nužde ako ovde ne bude kako treba. Za sada, ipak ne planiram preseljenje u Ameriku, posle tri posete, ta me država ne oduševljava kao nekad. Ipak, ovde se nikada ne zna šta će biti, pa možda, uprkos želji da ostanem, ipak odem u Ameriku - priča Nenad Bugarski, od jesenas američki poreski obveznik.
Za razliku od mladih Mirkovića, njemu američki san nije toliko privlačan. Strahuje od recesije i posledica, sumnja da će sa diplomom menadžera u koju je utrošio pet godina naći dobar posao, ne može da računa na vizu za verenicu, i to su razlozi koji ga vežu za Srbiju.
- Pre tri godine, kada sam prvi put putovao u Ameriku na radni raspust, bio sam oduševljen. Posle još dva odlaska, shvatio sam da u toj zemlji želim da boravim turistički, ali da ne bih voleo da tamo živim. Smetaju mi tolika podređenost materijalnom, otuđenost, nedostatak građanske svesti i potpuna nezainteresovanost za ono što se događa van kuće. Navikao sam na drugačije ljude - kaže Bugarski.
Priznaje da možda na njegovu odluku podsvesno utiče to što zna da u Srbiji ipak ima budućnost, ako ne sa diplomom, ono sa svojom tamburom. Pa, ipak, uprkos svemu, namerava da redovno odlazi u Ameriku i potrudi se da ne izgubi svoj status. Jer, nažalost, u Srbiji se nikada ne zna.
Iskustva ranijih dobitnika
Koliko je ova lutrija popularna u Novom Sadu, ali i širom zemlje, najbolje svedoči sajt www.zelenalutrija.com, koji je oformio jedan od prvih novosadskih dobitnika „zelene karte", čovek koji već godinama živi u Americi. Ovde se okupljaju desetine onih zainteresovanih za apliciranje, koji su dobili popularne koverte ili se već spremaju za intervjue i putovanja. Saveti koje dobijaju od ljudi koji su se već snašli, kažu Milica i Miodrag Mirković, više su im nego korisni.
Za ulazak u SAD najmanje 12.000 dolara
Čak ni „zelena karta" ne znači bezbolan i besplatan odlazak u Ameriku. Do ulaska u zemlju, gde se najpre čeka useljenička viza, potrebno je negde oko 10.000 dolara. Za različita dokumenta, lekarske preglede, plaćanje razgovora u ambasadi potrebno je oko 1.000 dolara po osobi. Treba uračunati i po dve avionske karte od po 1.000 dolara, a tu je i „štek" za prve mesece, dok se ne nađu poslovi.
