Izvor: Radio 021, 06.Feb.2017, 12:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Tito nije dobio Nobelovu nagradu za mir
Poslednji dan 1972. godine. Crna Gora u ekstazi. A kako i ne bi bila kad novu, 1973. godinu kod njih, u Miločeru, u novosagrađenom hotelu "Maestral" dočekuje naš najveći sin naroda i narodnosti, drug Tito sa suprugom Jovankom.
Realizatori, kamermani i tonci Televizije Titograd spremaju se za zadatak života. Njima je pripala čast da snime i razašalju ostalim studijima tradicionalnu novogodišnju poruku predsednika Jugoslavije.
Vitke devojke i kršni momci iz Kulturno-umetničkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << društva "Mirko Srzentić", uvežbavaju poslednji put živu piramidu, koja simbolizuje Lovćen. U sobama hotela "Avala", u obližnjoj Budvi, pripremaju se za nastup pred maršalom velika imena estrade Nada Knežević, Dubravka Nešović, Tereza Kesovija, Miro Ungar. S njima je i Mija Aleksić, glumac,komičar, koji ima zadatak da razgali srca druga Tita i drugarice Jovanke, i, naravno, najvišim rukovodiocima Crne Gore, pišu "Novosti".
I dok su domaćini još jednom uvežbavali zagorsku pesmu "Vrtičeki spiju, a šume mučiju, naj moja popevka zvoni", koja je morala da bude otpevana nadomak ponoći, na drugom kraju zemlje, u Beogradu, na Trgu Marksa i Engelsa broj 13, u zdanju Savezne skupštine, zbivala se neuobičajena aktivnost. I to samo nekoliko sati pre dolaska novog leta, u vreme kada su na licama već praštale petarde. Otvoren je bio samo jedan od sedam ulaza iz Kosovske ulice kroz koje se moglo doći do unutrašnjosti. Na okupu je bilo celo skupštinsko rukovodstvo, predvođeno predsednikom Mijalkom Todorovićem i potpredsednikom dr Gustavom Vlahovom. Tu su bili i tadašnji direktori "Politike" i "Borbe", Miodrag Lazarević i Slobodan Glumac.
Objašnjenje za ovaj neobičan skup u neobično vreme ubrzo je stiglo. Iz Skupštine Jugoslavije što pre i neodložno mora da krene predlog da se drugu Josipu Brozu Titu dodeli Nobelova nagrada za mir. Podeljeni su zadaci, saopštena imena onih koji će pisati predlog i prateći tekst obrazloženja predloga.
Te noći u "Maestralu" je veselo. Tito naročito. Ostaje do ranih jutarnjih sati. Ispraćaju ga pesmom "Jovano, Jovanke"... Ta 1973. godina koju je dočekao razdragan, po svemu sudeći, doneće mu veliko razočarenje.
Ubrzo, 26. januara, predsednik Savezne skupštine Jugoslavije Mijalko Todorović šalje Komitetu norveškog parlamenta u Oslo tekst predloga da se jugoslovenskom predsedniku Titu dodeli Nobelova nagrada za mir za 1973. godinu. Uz tekst predloga je 200 stranica obrazloženja da je Josip Broz dostojan tako visokog priznanja.
Obrazloženje je imalo četiri poglavlja:
1. Tito u inostranim izvorima;
2. Titova pisma i izjave;
3. Dokumenti Titove spoljne politike;
4. Hronika Titovih poseta i susreta s državnicima sveta.
Citirane su izjave o Titu mnogih uglednih ljudi, koji su obeležili svoje vreme. Naravno, Vinston Čerčil pre svih. Zatim, Žan-Pol Sartr, Džavaharlal Nehru, pa Robert Kenedi, Aldo Moro, potom čuveni američki novinari C. L. Sulcberger i Volter Lipman, Čarli Čaplin, Ču En-Laj i papa Pavle VI.
Čim je odlučeno da se Tito kandiduje, pojavio se jedan problemčić: ko će biti predlagač i ko će potpisati predlog za dodelu najvećeg svetskog priznanja. Jedan federalni rukovodilac predlaže da ga potpiše - svih dvadeset miliona Jugoslovena.
Rato Dugonjić je tražio da potpisnice budu skupštine svih šest republika, a Ali Šukrija je predlagao i pokrajine. Međutim, prijatelji iz Norveške, koji su bili uključeni u ovu akciju, savetovali su da se to ne čini.
Pravila Nobelovog komiteta su jasna: "kvalifikovani predlagači kandidata za prestižnu nagradu su članovi vlade, poslanici i funkcioneri parlamenta, zatim dosadašnji laureati, profesori univerziteta, i to samo iz oblasti prava, filozofije, istorije, a onda i međunarodne organizacije vezane za mir, ali kao kolektivi, ne i njihovi rukovodioci".
Vremena za čekanje nije bilo, krenulo se odmah u akciju. Budžeti u ambasada su drastično uvećani. Lobiralo se na sve strane. Napravljen je plan da se dobijaju podrške značajnih ljudi, naročito u skandinavskim zemljama.
Kako se lobiralo u inostranstvu, tako je bilo i kod kuće.
Celu priču možete pročitati na sajtu "Novosti".
Autor: Novosti
