Izvor: Radio 021, 07.Avg.2017, 07:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljanje je dobro za mozak
Za većinu ljudi, imati dobro pamćenje znači biti u mogućnosti setiti se jasno informacija tokom dužeg perioda. Čak i za neurobiologe nemogućnost da se setimo nečega iz prošlosti se dugo smatrala neuspehom moždanih mehanizama koji su zaduženi za čuvanje i povrat informacija.
Ali, sudeći prema novom eseju Pola Franklanda, doktora u CIFAR-ovom programu za razvoj mozga i dece, i Blejku Ričardsu, iz programa "Učenje u mašinama i mozgovima", naši mozgovi se aktivno trude >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << da zaborave. Zapravo, ova dva istraživača sa Univerziteta u Torontu objašnjavaju da cilj memorije nije da prenosi najbitnije informacije tokom vremena, nego da optimizuje inteligentno donošenje odluka čuvanjem samo bitnih informacija.
"Bitno je da mozak zaboravi nebitne detalje i umesto toga se fokusira na ono što će mu pomoći da donese odluke u stvarnom svetu", kaže Ričards.
Esej koji je objavljen ove sedmice u časopisu "Neuron", odnosi se na sećanje i objašnjava porast u istraživanjima moždanih mehanizama koji promovišu zaboravljanje, te otkriva da je zaboravljanje jednako važna komponenta sistema memorije kao i sećanje.
"Nalazimo mnogo dokaza iz skorijeg istraživanja da postoje mehanizmi koji promovišu gubitak sećanja i da su odvojeni od onih koji su uključeni u čuvanje sećanja", istakao je Frankland.
Frankland i Ričards su stvorili argument da interakcija između prisećanja i zaboravljanja u ljudskom mozgu dopušta da pravimo inteligentnije odluke bazirane na sećanjima. To mozak čini na dva načina. Prvo, zaboravljanje nam dopušta da se adaptiramo novim situacijama puštanjem zastarelih informacija, kao i onih koje nas potencijalo pogrešno navode, a koje nam više ne mogu pomoći da manevrišemo okolinom koja se menja.
"Ako pokušavate da upravljate svetom, a mozak vam konstantno iznosi nova sećanja koja su u konfliktu, biće vam teže da donesete informisanu odluku", kaže Ričards.
Drugi način na koji zaboravljanje sećanja olakšava donošenje odluka je taj da nam dopušta da generalizujemo stare događaje u nove. Kod veštačke inteligencije, ovaj princip se zove regularizacija i radi stvarajući jednostavne kompjuterske modele koji daju prioritet informacijama koje su u srži, ali eliminišu specifične detalje.
Sećanja u mozgu rade na sličan način. Kada se setimo samo suštine susreta, a ne svakog detalja, ovo kontrolisano zaboravljanje detalja koji nisu značajni stvara jednostavna sećanja koja su efektivnija u predviđanju novih iskustava. Na kraju krajeva, ovi mehanizmi su uslovljeni okolinom u kojoj smo. Okolina koja se stalno menja možda bude zahtevala da se setimo manje toga. Na primer, kasirka koja upozna mnogo ljudi svaki dan sećaće se imena svojih kupaca samo nakratko, a dizajnerka koja se sreće sa svojim klijentima redovno, sačuvaće te informacije duže jer su joj potrebne.
Autor: Nezavisne novine
