Izvor: Radio 021, 18.Okt.2017, 17:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za tri godine zastarelo 95 odsto prekršajnih postupaka
Poražavajuće je da je za tri godine više od 95 odsto prekršajnih postupaka zastarelo, ali ta slika bi trebalo da se promeni boljom saradnjom inspekcije i prekršajnih sudova koja će dovesti do toga da prijave koje napišu inspektori dobiju efikasan sudski epilog, izjavio je danas ministar državne uprave i lokalne samouprave i predsednik Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor Branko Ružić.
To bi trebalo da omogući Sporazum o saradnji između Koordinacione komisije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << za inspekcijski nadzor i Udruženja prekršajnih sudova, koji su danas potpisali Ružić i predsednik udruženja Milan Marinković. Sporazum bi, objašnjava ministar, trebalo da dovede do efikasnijih postupaka koji pokreću inspektori, tako što oni više neće morati da idu u prekršajne sudove da dokazuju prekršaj, već će učinilac prekršaja morati da dokazuje suprotno.
"To što je više od 95 odsto prekršajnih predmeta 2013, 2014. i 2015. zastarelo, loše je pre svega za privredu, ali prevashodno za inspektore koji su praktično zbog toga demotivisani i verovatno razmišljaju na način da pucaju iz prazne puške", kaže Ružić.
Namera je, ističe, da se sporazumom o priznanju prekršaja otvori mogućnost da prekršajni postupci traju što kraće i da samim tim dobiju epilog. "Važno je da kada se pokrene postupak, kada inspektor utvrdi prekršajnu prijavu, da svaki nesavestan subjekt bude svestan činjenice da će biti sankcionisan", navodi Ružić.
Marinović je rekao da prekršajni sudovi sude na osnovu više od 280 zakona iz svih oblasti života i više od 800 podzakonskih akata, te da se uglavnom vezuju za saobraćajne prekršaje, ali da se bave mnogo važnijim materijama - carinskim, poreskim, deviznim, antibudžetskim i antikorpucijskim predmetima, a veliki opus predmeta su iz svih inspekcijskih oblasti.
"Nikome od nas nije drago kada određeni broj predmeta zastari", rekao je Marinović. On je naveo da su prekršajni sudovi, posebno u velikim gradovima, preopterećeni, da priliv novih predmeta daleko premašuje mesečnu normu sudije, te da su veoma kratki rokovi za vođenje prekršajnog postupka. Za gotovo sve inspekcijske oblasti su, navodi, rokovi jako kratki, najkraći u Evropi i u regionu.
Objasnio je da prekršajni sudovi imaju svega dve godine od dana činjenja prekršaja da pravnosnažno okončaju postupak. "Ni inspektorima nije lako da utvrde prekršaj, tako da od dana činjenja prekršaja do dana podnošenja zahteva nekad prođe i više meseci što oduzima vreme u te dve godine", navodi Marinović.
Od sporazuma očekuje da doprinese boljoj saradnji i efikasnosti postupka, a jedan od načina je, kaže, uvođenje sporazuma o priznanju prekršaja u sve inspekcijske oblasti, koji se za sada primenjuje samo za saobraćajne i carinske prekršaje.
Autor: Tanjug
