Izvor: Radio 021, 09.Mar.2016, 09:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VIDEO: Četvrt veka devetomartovskih demonstracija
Na današnji dan pre 25 godina u Beogradu, održane su prve masovne demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića, poznate kao devetomartovske demonstracije.
Demontracije 9. marta postale su simbol borbe i građanskog otpora, ali i jedan od simbola velikih i neostvarenih snova, kao i propuštenih šansi u novijoj srpskoj istoriji.
Četvrt veka nakon dana koji je, uz 5. oktobar, mogao da bude urezan kao praznik, ostala je samo uspomena, a tog datuma se sve ređe >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << sećaju i sami akteri.
Srpski pokret obnove, čiji je lider Vuk Drašković izveo građane na ulice, pre dve godine je zbog izborne kampanje obeležavanje devetomartovskih demonstracija "pomerio" za 8. mart. Sada, kada se izborna kampanja tek zahuktava, SPO se oglasio kratkim saopštenjem obraćajući se generacijama rođenim posle 1991. godine.
Oni su istakli da "ništa slično više ne sme da se ponovi", te da je "9. mart pamćenje i uspomena".
Demonstracije 9. marta su na ulice izvele oko 100.000 ljudi, po gradu je razmešteno 10.000 policajaca, a na beogradske ulice izašli su i tenkovi. U sukobu demonstranata i policije nastradale su dve osobe. Mnogi su saglasni u mišljenju da ne bi bilo demonstracija 1996. i 1997. godine, kao niti 5. oktobra, da nije bilo 9. marta i prvi pobeda "plišane revolucije" posle tog datuma.
Ipak, za rušenje Miloševićevog režimo bilo je potrebno još narednih 10 godina, zbog čega ostaje pitanje da li bi sav užas, koji je zadesio bivšu Jugoslaviju, bio izbegnut da je režim konačno pobeđen 9. marta.
Povod za demonstracije je bilo huškačko izveštavanje TV Beograd, koja je tada prvi put nazvana "TV Bastiljom". Naime, reč o je državnom komentaru koji je pročitao urednik Slavko Budihna, u kome se navodi da SPO sarađaju sa proustaškim režimom u Hrvatskoj. Vuk Drašković je proglasom 16. februara pozvao na demonstracije "9. marta, tačno u podne, na Trgu republike".
Glavni zahtevi demonstranata bile su smene direktora RTS Dušana Mitevića i još četvorice urednika - Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova. Miloševićev režim nije želeo da dozvoli demonstracije, pa je policija blokirala prilaze Trgu i od jutra počela da potiskuje demonstrante, koristeći palice, suzavac i vodene topove.
Pred naletom policije, lideri opozicije su se sklonili u Narodno pozorište, a sa terase zgrade Drašković je izdao komandu - "Juriš!". Tada su počeli žestoki, višečasovni sukobi na ulicama Beograda.
Tog dana je policija nasilno zabranila Radio B92 i cenzurisala Studio B. Uveče su ulice bile potpuno puste, a "mir" su čuvali tenkovi. "Deveti mart" ipak nije završen te noći, on se prelio i na naredni dan, kada su se organizovali studenti na Terazijskom platou. Na kontra-mitingu SPS, funkcioner te strane Dušan Matković je pozvao okupljene penzionere da "krenu na Terazije i razjure sramotu Srbije". Studenti su tokom mitinga nazivani "ustašama" i "huliganima". Tada je brojnim podelama u društvu dodata još jedna - "roditelji na Ušću, deca na Terazijama".
U haosu su poginuli maturant Branivoj Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54). Milinović je kod "Londona" pogođen iz vatrenog oružja kada je policija otvorila vatru ka grupi demonstranata, dok je Kosović stradao bežeći od demonstranata posle pada sa visine od pet metara kod "Beograđanke".
Na kraju vredi podsetiti i na reči Dragane Milojević Srdić, jednog od simbola 9. marta, čija je slika kako prkosi vodenom topu obišla svet. Ona je istakla da su danas na vlasti svi, a da je ona, sanjajući drugačiju Srbiju, ostala samo slika na bedžu.
Autor: B92
Sećanje na 9. mart
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Mar.2016
Na današnji dan pre 25 godina u Beogradu su održane prve masovne demonstracije protiv vlasti Slobodana Miloševića, a u sukobima su poginule dve osobe...Demonstracije su izvele na ulice oko 100.000 ljudi, a po gradu je bilo razmešteno više od 10.000 policajaca...Izlazak građana na ulice organizovao...
