Izvor: Radio 021, 06.Nov.2019, 08:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

VIDEO: Berlinski zid srušen pre 30 godina

Srušen u euforičnom raspoloženju u novembru 1989, Berlinski zid godinama je bio mučan simbol podele Nemačke i obeležje sukoba između sovjetskog bloka i zapada.

Sledi pet činjenica o betonskom bedemu koji je zapadni Berlin pretvorio u enklavu u istočnom bloku.

Armirani beton

Gradnja zida počela je 13. avgusta 1961, svega nekoliko dana nakon što je tadašnji prvi čovek DDR-a Valter Ulbriht obećao da "niko nema nameru da gradi zid".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 <<
Izgrađen je kako bi se zaustavio egzodus Nemaca sa istoka na zapad (tri miliona ljudi od 1945. do 1961.). Ukupna dužina bila je 155 kilometara. Od toga su 43 kilometra zida presekla Berlin u smeru sever-jug, a s još 112 kilometara grad je izolovan od ostatka DDR-a.

U većem delu zid se sastojao od 3,6 metara visokog armiranog betona s uglačanim cilindričnim vrhom kako bi se u startu obeshrabrili pokušaji penjanja preko njega.

Iza istočne strane zida bio je i brisani prostor, "pojas smrti", koji je istočnonemačkim stražarima omogućio nesmetanu liniju vatre na begunce u pokušaju približavanja zidu.

Najosvetljeniji deo Berlina

Granicu je čuvalo 7.000 graničara koji su bili razmešteni na 302 kontrolna tornja i 20 bunkera.

Ulične svetiljke su postavljene na svakih 30 metara, što je zid činilo najosvetljenijim delom Berlina, u kontrastu s tamom u koju je uronio istočni Berlin.

Dodatno osiguranje činili su alarmi, jarci, bodljikava žica, uređaji za automatsku paljbu i neprestane patrole vojnika s psima.



U spomenutom brisanom prostoru, u koji nisu smeli ni istočnonemački vojnici, nemoguće je bilo sakriti tragove.

Checkpoint Charlie 

Kroz zid se moglo preko sedam službenih graničnih prelaza. Najpoznatiji je svakako Checkpoint Charlie između današnjih četvrti Mite i Krojcberg.

On je bio poprište konfrontacije SAD-a i SSSR-a u oktobru 1961. kada su tenkovi i vojnici nekoliko sati bili u punoj pripravnosti da pucaju jedni na druge nakon spora oko slobode kretanja američkog diplomate Alana Lajtera.

Tu je godinu posle u kiši metaka život izgubio 18-godišnji zidar Peter Fechter koji je hteo da pobegne kod sestre u zapadni Berlin.

Tunel 57

U 28 godina postojanja zida bilo je mnogo pokušaja bega na zapad, često fatalnih. Pretpostavlja se da je između 1961. i 1989. stradalo 140 ljudi, ali tačan broj nije poznat.

Međutim, bilo je i mnogo uspešnih pokušaja. Najpoznatiji prolaz bio je "tunel 57", nazvan tako jer je njime u oktobru 1964. na zapad pobeglo 57 ljudi. Prokopali su ga studenti sa zapada, bio je dug 140 metara, počevši iz podruma napuštene pekare nedaleko od zapadne strane zida.

Jedan od najspektakularnijih begova na zapad je 1988. pošao za rukom istočnoberlinskoj porodici koja je preko zida preletela poljoprivrednim avionom.

Inženjer elektronike Vinfried Frojdenberg nije bio te sreće. U martu 1989, samo osam meseci pre pada zida, balon kojim je preleteo betonsku barijeru srušio se iznad zapadnog dela grada. On je poslednja žrtva Berlinskog zida.

Ich bin ein Berliner

"Ich bin ein Berliner" - četiri reči koje je izgovorio Džon Ficdžerald Kennedy tokom istorijske posete  Berlinu 26. juna 1963. ušle su u kolektivno sećanje.

Dve godine nakon podizanja "zida stida", američki predsednik hteo je na nemačkom jeziku da pokaže da je zapad solidaran sa stanovnicima Berlina.

Njegov naslednik Ronald Regan je 24 godine kasnije stajao za govornicom ispred Brandenburških vrata i vičući poručio sovjetskom kolegi Mihailu Gorbačovu da "sruši taj zid".

Što je dve godine kasnije, uz zeleno svetlo Moskve, i učinjeno.

Zid je stajao 28 godina, dva meseca i 28 dana.

Autor: Hina

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...