Izvor: Radio 021, 14.Apr.2017, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužioci probijaju rokove i ne snose posledice
Iako Zakonik o krivičnom postupku propisuje da je tužilac dužan da u roku od 30 dana od nekog događaja pokrene istragu protiv poznatog ili nepoznatog počinioca, u velikom broju slučajeva ova zakonska odredba se ne poštuje.
Apsurdno je da kazna za tužioce koji na ovaj način prekrše zakon nije propisana što dovodi do toga da predistražni postupak nekad traje i godinama.
Navodeći da su ovakvim zakonskim rešenjem prisiljeni da u "zadatom roku" okrenu istragu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << iako nekada prikupljeni dokazi nisu "jaki" za donošenje ovakve odluke, tužioci tvrde da nepoštovanje zakona koje im se spočitava, nije samo njihova krivica.
"Ne može tužilac uvek da bude siguran da će u roku od 30 dana uspeti da sakupi dokaze koji će biti dovoljno dobri za pokretanje istrage. Činjenica je da predistražnom fazom postupka rukovodi nadležni tužilac, ali se u velikom broju slučajeva dešava da policija ne odgovori na naš zahtev o prikupljanju potrebnih obaveštenja u dogledno vreme, čime nam se "vezuju ruke". Ne želim da ispadne da krivicu prebacujemo na policiju jer je činjenica da se i oni suočavaju sa problemom nedostatka ljudi...", navodi sagovornik "Politike" iz vrha srpskog tužilaštva.
Teško je utvrditi da li i koliko tužioci zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja s obzirom na to da im za nepoštovanje pomenute zakonske odredbe ne sleduje nikakva kazna.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu objašnjava da je novi ZKP kojim je uvedena zakonska odredba o roku od 30 dana za pokretanje istrage od dana kada je prikupljen prvi dokaz, postavio vrlo jasne granice u vezi sa skraćenjem predistražnog postupka. Prema starom Zakoniku on je mogao da traje neograničeno.
Probijanje rokova nije jedni koji muči učesnike u sudskom postupku. Tužilac sam određuje kojim će redom preduzimati određene dokazne radnje, što prema mišljenju advokata Slavka Petrića, nije dobro.
"Neki od dokaza koji idu naruku odbrani mogu da budu uništeni, da budu brisani ili da propadnu. Odbrani je mnogo teže nego tužiocu da ponovo dođe do njih. Treba menjati propise i kada je reč o odgovornosti tužioca. Pre svega, zbog često neosnovanih pritvora i dugotrajnih istraga. Najveći je, možda, problem što branioci nemaju pravo da izjave žalbu protiv naredbe o sprovođenju istrage. Kada je reč o policiji, njena je odgovornost kada pokušava da podmetne dokaze ili da "pravi konstrukciju", što se, iz iskustva govorim, dešava. Takođe, ona može i da odugovlači sa dostavljanjem podataka tužilaštvu", navodi Petrić.
Autor: Politika, 021
