Izvor: Politika, 30.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tambura nije samo za svadbu i kafanu
U Zmajevu kod Vrbasa održan tradicionalni festival tamburaške muzike u znak sećanja na Savu Vukosavljeva, jedne od najznamenitijih ličnosti na vojvođanskoj muzičkoj sceni u drugoj polovini prošlog veka
Zmajevo – Širokim šorovima Zmajeva, sela između Vrbasa i Novog Sada, razlegali su se proteklih dana zvuci i stihovi najlepših tamburaških pesama, u znak sećanja na Savu Vukosavljeva (1914 – 1996), rođenog u ovom mestu, kompozitora, dirigenta, melografa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << aranžera, osnivača i dugogodišnjeg umetničkog rukovodioca Velikog tamburaškog orkestra RTV Novi Sad. Održan je tradicionalni festival tamburaške muzike, dvanaesti put zaredom, u slavu ovog velikana, jedne od najznamenitijih ličnosti na muzičkoj sceni Vojvodine druge polovine prošlog veka, čije je sveukupno delo na polju negovanja izvornosti tamburaške muzike – kako je istaknuto – ravno učinku Vuka Karadžića u oblasti srpskog jezika i pismenosti.
– Kao neumorni istraživač i melograf Vukosavljev je zapisao, i tako otrgnuo od zaborava, više od hiljadu starih gradskih i narodnih pesama, koje predstavljaju danas dragocenu kulturnu baštinu ovog dela Srbije. Ostao je upamćen kao izvanredan pedagog i inspirator kod mladih da neguju ovu vrstu muzike – rekao je za „Politiku" umetnički rukovodilac i dirigent HKPD „Matija Gubec" iz Rume Josip Jurca, koji već nekoliko godina učestvuje na festivalu u Zmajevu.
Smenjivale su se na sceni seoskog Doma kulture, puna tri sata, renomirane tamburaške „bande", a njihova pesma i muziciranje izmamljivali su salve aplauza. Još jednom se pokazalo da tambura nije samo svadbarsko-kafanski instrument, već i instrument na kome se stvara muzika visokih umetničkih dometa.
Zapažen nastup imali su i članovi Tamburaškog orkestra „Bačka" iz Gare, kod Baje u Mađarskoj, sa repertoarom na kojem su se našle i melodije koje je muzički opremio upravo Sava Vukosavljev, poput „Bačkog kola", „Pred Senkinom kućom", „Sinoć kad je pao mrak", „Jedna cura mala". Njihov umetnički rukovodilac Edmond Bende ističe za naš list da je tamburaška muzika u Mađarskoj izuzetno popularna, posebno u tamošnjim srpskim kulturno-umetničkim društvima.
– Ovo je istinska svetkovina tamburaške muzike prema čijim zvucima niko ne može ostati ravnodušan. Jer, tambura je instrument za svaku priliku, podjednako je primamljiva i za orkestarsku svirku i za solističke nastupe – smatra Edmond Bende.
Od naših sagovornika čuli smo i mišljenje da bi, i pored svih tradicionalnih vrednosti, i tamburaška muzika u ovoj eri globalizacije morala da doživi određene korekcije. To bi, veli za „Politiku" Svetislav Petrović, jedan od članova uprave Udruženja za očuvanje i negovanje tamburaške muzike „Sava Vukosavljev", značilo da domaći vrhunski muzičari ponude nešto što će u celom svetu biti prepoznatljivo i prihvatljivo, a ne „da se tambura smatra samo nekakvim simbolom bećarenja, boemije i kafanske opuštenosti.”
– Italijani su s mandolinom i Rusi sa balalajkom, uspeli da, pod patronatom svojih država, te svoje nacionalne instrumente i muziku koja se na njima izvodi plasiraju u svet kao vlastiti i prepoznatljivi kulturni brend. Isto bismo i mi mogli da učinimo kada je tamburaška muzika u pitanju – navodi Svetislav Petrović.
Na završnoj večeri festivala, koji je i ove godine imao revijalni karakter, nastupili su, pored dva orkestra iz Zmajeva, „Plavi čuperak" iz Rume, subotički orkestar „Bunjevačko kolo", tamburaška družina „Za našu dušu" iz Ravnog Sela, novosadski „Vojvođanski tamburaši" i već pomenuti orkestri „Bačka" iz Mađarske i „Matija Gubec" iz Rume.
Petko Koprivica
[objavljeno: 01/12/2008]
.jpg)
