Izvor: Radio 021, 07.Maj.2017, 19:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki četvrti srpski radnik putuje na posao
Svakog dana ustaje u pet ujutru, autobus mu polazi nešto pre šest časova i na posao stiže na vreme - taman oko osam sati.
Ivan Radović do radnog mesta prelazi blizu 100 kilometara, od Smederevske Palanke do Novog Beograda. Isti put ga čeka i nazad, pa kući stiže do 19 časova. On je jedan od najmanje 616.000 dnevnih migranata, zaposlenih građana Srbije koji do svoje firme bukvalno putuju. Među njima je 2.154 onih koji rade u inostranstvu, pa na tom putu prelaze >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << i granicu. Motiv je jednostavan - posao bliži kući nisu našli. Makar onaj koji se isplati.
"Autobusom putujem dva i po sata do firme i toliko nazad. Putne troškove pokriva firma. U Smederevskoj Palanci sam mogao da nađem manje plaćen posao. Ovo mi se, ipak, isplati", kaže za "Novosti" Ivan Radović.
Prema podacima iz poslednjeg popisa stanovništva od 2,3 miliona ljudi koji obavljaju posao, skoro svaki četvrti do firme - migrira. U okviru svoje opštine putuje skoro 342.000 njih, oko 178.000 prelazi u drugu opštinu, a 93.705 u drugu oblast. I pored ovih brojki, srpsko tržište rada ne važi za pokretljivo. To su nedavno istakli i nemački investitori.
"Imate veliku stopu nezaposlenosti, a istovremeno i potrebu da radite i brinete o sebi. Ali ako ne možete da se dignete sa stolice i odete nekoliko metara dalje, onda nemam razumevanje. Put na posao mi je 1.000 kilometara dug i kada mi ljudi ovde kažu, konkretno za Vršac, koji je udaljen 80 kilometara, da je daleko, iako obezbeđujemo transport autobusima, iako ih tamo čeka dobar, siguran i dobro plaćen posao, da neće da idu tamo zbog udaljenosti, e, za to nemam razumevanje", rekao je predesnik UO Nemačko-srpske privredne komore i direktor "Hemofarma" Ronald Zeliger.
Da se nezaposleni u Srbiji teško sele u druge gradove zbog posla priznaju i naši stručnjaci. Skreću, međutim, pažnju da za to postoji više razloga.
"Tržište rada nije mobilno i mi godinma to potvrđujemo u istraživanjima. Radnici pre svega nisu spremni zbog finansijskih razloga. Domaćinstva u Srbiji preživljavaju zahvaljujući specifičnoj strategiji života, a ona ne podrazumeva troškove putovanja. Na primer, do Vršca se ne ide auto-putem i putovanje se isplati samo za određenu platu. Za malu platu ljudi ne mogu da putuju. Postoji još jedan problem. Kod nas nije živo ni tržište nekretnina. Oni koji bi se eventualno preselili u drugo mesto, teško mogu da prodaju i kupe novi stan ili rentiraju svoj. Putuju ljudi koji dobijaju veću platu i mogućnosti, ali verujem da im se za zarade manje od 80.000 dinara to ne isplati", pojašnjava za "Novosti" profesor Filozofskog fakulteta Slobodan Cvejić.
Iskustvo Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuje da su nezaposleni spremni i da putuju ako će tako doći do posla.
Autor: Novosti
