Izvor: Radio 021, 16.Mar.2016, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski hemičari bakterijama čiste zemljište
Otkriće japanskih naučnika da postoji bakterija koja je sposobna da za kratak period razgradi PET ambalažu odjeknula je svetom prošle nedelje, ali malo je poznato domaćoj javnosti da hemičari iz Srbije na sličan način čiste našu zemlju od nafte i njenih derivata i da sa kolegama iz inostranstva stoje rame uz rame.
Iako polietilen tereftalat (PET) zagađuje svaki kutak Srbije, kod nas je ključni problem zagađenje zemljišta i vode naftom i njenim derivatima, istakao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << docent Vladimir Beškoski sa Hemijskog fakulteta u Beogradu.
Kako objašnjava Beškoski, ekipa tog fakulteta, pod rukovodstvom profesora Miroslava Vrvića, uspešno sprovodi bioremedijaciju i čišćenje zemljišta kontaminiranog naftom i naftnim derivatima na industrijskom nivou, a saradnju ostvaruje sa kolegama sa univerziteta iz Osake, sa Kobo univerziteta, ali i sa jednom ekipom Univerziteta u Kjotou.
"Naša višedecenijska istraživanja, gde smo se trudili da izolujemo mikroorganizme iz životne sredine koji mogu da koriste naftu kao jedini izvor ugljenika i energije, danas primenjujemo na industrijskim razmerama", rekao je Beškoski.
Tokom bioremedijacije srpski naučnici ne pokušavaju da razlože čistu naftu, već se uglavnom obrađuje zemljište koje je kontaminirano količinom do 30 grama štetne materije po kilogramu zemljišta. Ako je zagađeno većom količinom dodaje se neorganski supstrat, kao što je pesak, čime se pravi "razblaženje" do 30 grama po kilogramu zagađenog zemljišta.
"Ukoliko imate dobar konzorcijum mikroorganizama, zajedno sa mikroorganizmom koji može to da razloži, onda u nekom razumnom roku, od dva meseca, možete da smanjite koncentraciju na ispod pet grama po kilogramu, odnosno ispod vrednosti koja je propisana zakonom", objašnjava Beškoski.
U projektu "Jačanje kapaciteta Srbije za analizu i smanjenje dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci u životnoj sredini Srbije", koji traje već četiri godine, srpski naučnici pokušavaju da izoluju mikroorganizme iz životne sredine, da ih obogate tako da mogu, kada budu vraćeni u životnu sredinu, da razlože štetne supstance, ali za znatno kraći vremenski period.
Njihov zadatak je da unište zloglasne POPs supstance, polihlorovane bifenile (PCB), policiklične aromatične ugljovodonike (PAH), pojedine pesticide.
Autor: Tanjug
.jpg)
