Izvor: Politika, 12.Mar.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ravnica smiruje ono što kamen uzdrma
Slikarka iz Novog Sada Biljana Ristić, jedinstvenom tehnikom ulje na kamenu, otkriva bogatstvo hercegovačkih predela
Novi Sad – Slikarstvo, kao način razmišljanja o svetu oko sebe i o sebi u tom svetu, Biljana Ristić je odabrala pre više od dve decenije. Ova rođena Hercegovka, živi i radi u Novom Sadu, skrenula je na sebe pažnju javnosti nakon autentičnog ciklusa „Magija kamena", koji je nastao jedinstvenom tehnikom ulje na kamenu.
– >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Magija kamena se radi na sedimentnoj steni, na tankim pločama koje su poreklom iz Hercegovine. Donela sam ih kad sam se vraćala sa mora. Prethodno, motive iz mog rodnog kraja slikala sam na vojvođanskom biber crepu, da bih zatim pokušala i na kamenu. Kupila sam tanke ploče bilećkog kamena, i to u malom formatu, i prvo predstavljanje ulja na kamenu bilo je spremno za Salon minijature u Beogradu – kaže Biljana.
Slike na kamenu su potpuno prirodne. Otvore za njihovo kačenje Biljana je ručno bušila, i kroz njih provlačila prirodni gajtan. Osim simbolike koju nosi rodni kraj, kamen je za nju postao osnova crtanja i slikarstva.
– U duši sam „kamenjarka", i ne bežim od toga. Ponosna sam na svoje korene i oni mi daju snagu da radim. Nosim tu svetlost kamena, a ljudi kažu da se to i vidi na mojim slikama – ističe Biljana Ristić.
Priča nam da je život „sasvim namerno" odveo u slikarstvo. Iako je odmalena imala izraženu umetničku notu, u sredini u kojoj je odrasla nije baš bilo prihvatljivo da jedna devojka studira umetnost, seća se Biljana:
– Život me je jednom primorao da odem na mašinstvo, ali sam ga, srećom, ubrzo napustila. Nikada sebe nisam videla u hali sa radnicima, i na vreme sam se vratila sebi, i počela da gledam svet sa lepše strane. Jer, slikarstvo je za mene način života.
Biljana je oko sebe u Udruženju umetnika amatera – Likovnoj grupi „ALBI art" iz Novog Sada okupila još oko 25 umetnika. U umetničkom svetu bore se za svoje mesto, da se pojave na što više konkursa zvaničnih galerija, da postanu članovi akademskih udruženja. Osim slikarstva, naša sagovornica se bavi i dizajnom, scenskim dizajnom, uređenjem enterijera, ilustracijom, umetničkom fotografijom, organizuje humanitarne akcije posvećene deci. Kaže, nije lako biti slobodan umetnik u Srbiji, ali se ne žali. Uživa u ravnici, oslikavajući rodni kraj i sećanja iz detinjstva.
– Ravnica smiruje ono što kamen uzdrma. I daje neku ravnotežu i slobodu da realizujete svoje ideje: detinjstvo, rodni kraj, maslačak koji me opčinjava. Na likovnoj koloniji u Zagrebu videla sam fotografiju maslačka sa rosom na sebi. To me je toliko fasciniralo da sam počela da ga slikam. Maslačak je zreo i daje novi život – novo rađanje. Kao ženu, privuklo me je da radim maslačke u svim varijantama jer me asociraju na porodicu, na novo rađanje. I dalje će moje teme biti maslačak, koji me već tri godine ne napušta, i slike na kamenu. Još tražim tu svoju sliku. Prati je jedna narandžasta svetlost jutra, iz mog detinjstva, boravka kod dede na selu, koju stalno nosim u glavi – priča Biljana.
Slikama na hercegovačkom kamenu Biljana Ristić uskoro će se predstaviti i u svom rodnom Nevesinju. Istovremeno, u dogovoru sa galeristom Janom Dorčom iz Bačkog Petrovca, planira realizaciju tematske izložbe samo na kamenim pločama.
Aleksandra Popović
[objavljeno: 13/03/2010]
