Izvor: Radio 021, 20.Sep.2019, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Precizna stimulacija nervnih ćelija poboljšava pamćenje
Radna memorija je u stvari skladište u kojem mozak čuva privremene informacije - potrebna vam je kada želite da zapišete broj koji vam neko govori.
Getty ImagesIstraživači se nadaju da će elektronska stimulacija mozga moći da se koristi u lečenju nekih neuroloških bolesti
Korišćenje struje za preciznu stimulaciju mozga može da poveća radnu memoriju čoveka, pokazuje najnovija studija.
Tako je ekipa naučnika sa univerziteta u Bostonu uspela je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << da ljudima od 60 i 70 godina „nameste" radnu memoriju kao da su u dvadesetim.
Ovaj efekat je trajao najmanje 50 minuta pošto su lekari završili sa podsticajima.
Ipak, da bi se videlo da li ovakve stimulacije mogu da pomognu u stvarnom životu, recimo u lečenju Alchajmerove bolesti, potrebna su opširnija istraživanja.
Preispitivanja Čarlsa Darvina oko „gnusne misterije“ koja ga je mučila do kraja života Istine i zablude o neuronauci Šta je radna memorija?
Rešavanje problema, matematički proračuni, donošenje odluka - sve to uključuje i radnu memoriju.
Robert Rajnhart, asistent na Univerzitetu u Bostonu i jedan od istraživača, kaže da tu „živi naša svest".
Ova memorija razlikuje se od dugoročnog sećanja, pomoću kog prizovemo u svest prvi dan škole, venčanje ili detinjstvo.
Međutim, radna memorija slabi s godinama.
Može li se ubrzati?Getty ImagesIstraživači su pratili i beležili moždane talase
Studija objavljena u časopisu Priroda neuronauke, obuhvatila je 42 ljudi u dvadesetim i 42 ljudi u šezdesetim ili sedamdesetim godinama.
Imali su zadatak da uoče razliku među fotografijama koje su im pokazivali naučnici.
Mlađi ispitanici su bili brži i tačniji bez bilo kakve moždane stimulacije.
Kod starijih je rezultat popravljen posle elektronskih podsticaja.
Doktor Rajnhart kaže da pomoću ove tehnike mogu „radnu memoriju pojedinca da dovedu u bolje stanje, nego što je imao kad je bio mnogo mlađi".
„To je važno jer svetsko stanovništvo rapidno stari i ljudi u zrelim godinama imaju brojne probleme u realnom životu, jer se oslanjaju na sopstvenu memoriju".
On objašnjava da se to odnosi na prepoznavanje lica, snalaženje u prostoru, prisećanje da li su popili lekove, kao i na neke finansijske odluke.
Kako žive levoruki u svetu desnorukih Telo zaveštano nauci – ali korišćeno za testiranje bombi Kako stimulacija funkcioniše?
Istraživači su se usredsredili na moždane talase u dve regije mozga koje uključuju radnu memoriju - slepoočni i čeoni režanj.
„Mozak je kao dirigent orkestra, koristi ritam nižih frekvencija, u ovom slučaju moždanih talasa, da prenosi informacije", kaže Rajnhart.
Ali studija je pokazala da moždani talasi ponekad postanu nesinhronizovani - kao muzičar koji „iskoči" - kako starimo.
Tim sa Univerziteta u Bostonu beležio je rad mozga ispitanika.
Koristili su specifičnu naizmeničnu struju da stimulišu - odnosno ojačaju i sinhornizuju moždane talase.
Da li zaista radi?
Istraživači i ostali naučnici žele da vide kakve rezulatate će imati ovaj eksperiment kada se ponovi na većim grupama.
Drugo pitanje je hoće li neka vrsta stimulansa moći da napravi neke promene u svakodnevnom životu ljudi.
Nije sigurno koliko dugo bi te pogodnosti trajale, pošto su u ovoj studiji trajale do 50 minuta.
Da bi se koristilo u svakodnevnom životu moralo bi da ime dugoročnije efekte ili da tehnologija bude prenosna.
Šta sa demencijom?
Istraživači su se bavili samo zdravim osobama, tako da je nemoguće izvoditi zaključke o bolestima poput Alchajmera.
Nadaju se da će jednog dana stimulacija mozga naći svoje mesto u lečenju neuroloških poremećaja demencije, autizma, epilepsije ili sindroma ADHD - problem sa hiperaktivnošću i poremećajem pažnje.
Društvo Alchajmer pozdravilo je izveštaj: „Tehnološka izmena i popravljanje moždanih strujnih kola otvara novi put za izučavanje demencije".
Mogu li da varam na ispitu?
Tehnologija je bila testirana samo na vraćanju izgubljenih sposobnosti. Ali postavlja se pitanje da li isti pristup može da se koristi za unapređivanje?
„Verujem da je moguće da na neki način poboljšamo čak i normalne, zdrave i kognitivno funkcionalne osobe, uključujući i mlade ljude", rekao je Rajnhart.
„Ali velika poboljšanja beležimo kod ljudi koji se najviše muče", dodao je on.
Šta kažu stručnjaci?
„Bilo bi preuranjeno da ove rezultate prenesemo na svakodnevno funkcionisanje ljudi koji imaju ozbiljne probleme sa pamćenjem", objašnjava Doroti Bišop, profesorka razvojne neuropsihologije sa Univerziteta u Oksfordu.
„Trenutno nema pokazatelja da postoje pozitivni efekti stimulacije izvan ove eksperimentalne faze".
„Potrebno nam je još istraživanja pre nego što zaključimo da je ovaj metod klinički primenjiv", zaključila je Bišop.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
