Izvor: Radio 021, 15.Apr.2018, 16:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oštroumniji učenici računaju na prste
Godinama se verovalo da je strategija računanja na prste štetna za proces učenja osnovnih aritmetičkih operacija kod učenika u ranom uzrastu.
Nastavnici su generacijama verovali da će računanje na prste ulenjiti memoriju i da će učenici sporije usvajati znanja. Međutim, jedno nedavno istraživanje u Švajcarskoj, objavljeno u oktobru u časopisu "Journal of Cognitive Psychology", pokazalo je da šestogodišnjaci koji računaju na prste imaju veću radnu memoriju i da lakše >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << i uspešnije rešavaju zadatke sabiranja ili dodavanja brojeva kod matematičkih operacija.
Oštroumniji šestogodišnjaci, koji imaju veći kapacitet radne memorije, koriste strategiju računanja na prste kod dodavanja brojeva.
Džastin Dupont-Boim sa Univerziteta u Ženevi i Ketrin Tevenot sa Univerziteta u Lozani, autori ovog istraživanja, kažu da rezultati mogu da pomognu deci u ranom uzrastu da lakše prevaziđu poteškoće prilikom usvajanja osnovnih aritmetičkih operacija.
U istraživanju je učestvovalo 84 dece iz šest švajcarskih škola koje nemaju izrazitu praksu niti nametanja niti zabrane računanja na prste i deca su snimana dok rešavaju aritmetičke zadatke prilagođene uzrastu. Neka deca su imala testiranje memorije pre rešavanja aritmetičkih zadataka, a neka posle, i testiranje memorije se sastojalo u slušanju brojeva koje treba da ponove u obrnutom redosledu.
Deca koja imaju veći kapacitet radne memorije mogu tačno da ponove duži lanac brojeva.
Na prste je računalo 52 šestogodišnjaka i postojala je značajna korelacija između navike brojanja na prste i veličine radne memorije, ali isto tako su bili uspešniji u aritmetičkim zadacima.
Deca koja imaju veću radnu memoriju imala su i efikasniju strategiju sabiranja brojeva. Na primer, ako su imali zadatak 8+3, uspešniji u rešavanju su koristili dodavanje tri prsta kako bi se dobila konačna suma.
Potvrđena su neka ranija istraživanja koja su pratila uspešnost petogodišnjaka u dodavanju brojeva i to tokom tri godine.
Deca su bila uspešnija u sabiranju ukoliko bi koristila brojanje na prste, ali samo do osme godine. Nakon osme godine nije poželjno koristiti računanje na prste i autori kažu da u početku učenike treba ohrabrivati da koriste prste tokom sabiranja ili dodavanja brojeva, a kasnije da polako napuštaju ovu strategiju.
Tvorci nove teorije smatraju da bi sve škole trebalo da ohrabre učenike da u početku koriste tehniku brojanja na prste, ali da isto tako moraju da ih ohrabre da u kasnijim godinama odustanu od nje jer bi mogla da dovede do komplikacija kada je u pitanju rešavanje težih matematičkih zadataka.
Autor: citymagazine.com
