Izvor: Radio 021, 05.Mar.2019, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oko 3.000 kilometara reka bi bilo u cevima prema planu
Zabraniti gradnju malih hidroelektrana (MHE) sa dugačkim cevovodima u zaštićenim prirodnim područjima, kao i na slivovima, koji bi trebalo da u skoroj budućnosti budu obuhvaćeni nekim od vidova zaštite, stav je Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS).
Kako piše "Blic", u izveštaju sa sednice AINS ističe se da bi trebalo da se redefinišu procedure izdavanja uslova zaštite prirode, te da se obezbedi supremacija Zakona o zaštiti prirode nad Zakonom o planiranju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << i izgradnji, kada su u pitanju zaštićena prirodna područja.
Akademija okuplja odabrane istaknute inženjere i naučnike iz oblasti inženjerskih nauka i čine je 120 redovnih, 69 dopisnih i devet počasnih članova, a ovakav stav zauzet je na nedavnoj sednici predsedništva na kojoj je detaljno analizirana situacija sa malim hidroelektranama u Srbiji.
"Prilikom donošenja Uredbe o podsticanju proizvodnje obnovljivih izvora energije (OIE), nisu sagledane vrlo bitne činjenice. Udeo potencijala malih vodotokova koji se realizuju sa MHE je vrlo mali u odnosu na ukupnu potrošnju (oko 1,5-2 odsto) i kao takav nema značajniju ulogu u realizaciji ciljeva povećanja udela obnovljivih izvora energije. Nisu sagledane vrlo nepovoljne ekološke i socijalne posledice izgradnje MHE sa dugim dovodnim cevovodima, kojima se uništavaju najvažniji ekološki potencijali zemlje, drastično remeti biodiverzitet i uništavaju prirodni potencijali za razvoj seoskih naselja u brdskim i planinskim područjima, kojima su mali vodotoci najvažniji resurs za razvoj sve profitabilnijeg ekološkog i seoskog turizma", konstatovala je Akademija.
Stručnaci upozoravaju da su sve MHE tretirane kao ekološki poželjni izvori energije, iako u praksi nije tako.
"Osnovna slabost rešenja iz tog katastra je ta što su se sva zasnivala na vrlo dugačkim cevovodima, koja radikalno remete hidrografske i vodene ekosisteme, ali imaju i vrlo nepovoljne sociološke posledice, jer se često takvim cevovodima praktično ukidaju delovi toka kroz neka seoska naselja, čime se ugrožava čak i elementarni opstanak tih sela, a gubi se najdragoceniji hidrografsko-ekološki potencijal za njihov razvoj. O ozbiljnosti problema govori podatak: ako bi se realizovali svi objekti predviđeni katastrom, oko 3.000 kilometara malih vodotoka trebalo bi da se nađe u cevovodima", upozoravaju u AINS.
Profesor dr Miodrag Mesarović, predsednik međuodeljenskog odbora za energetiku AINS, kaže za "Blic" da su doneti zaključci samo prvi korak i da sledi detaljna analiza kojom bi trebalo da se utvrde uzroci koji su doveli do ovakvog stanja.
"Odbor za energetiku će na osnovu ove inicijative odbora za zaštitu životne sredine sredine AINS detaljno da pretrese sve greške koje su načinjene u donošenju zakonskih propisa, a koje su omogućile da se sve ovo dešava. Država se nije uopšte potrudila da malo promisli pre nego što počne da nudi te objekte za gradnju. Analiza će pokazati koliko je grešaka napravljeno prethodno", dodaje Mesarović.
AINS upozorava i da treba izmeniti metodiku za određivanje uslova za obezbeđivanje ekološkog protoka nizvodno od vodozahvata, jer su propisne veličine nedovoljne, pa se već i samim izborom projektnog uslova pretpostavlja ekološka destrukcija vodotoka, najdragocenijih hidrografskih i ekoloških kapilara zemlje. Ipak, u AINS-u navode da se njihov stav ne sme uopštavati kao stav protiv svih MHE. Kako navode, postoje brojna mesta u višenamenskim hidrotehničkim sistemima na kojima su MHE poželjne i gde se odlično uklapaju u okruženje.
Autor: Blic
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
