Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Mar.2009, 14:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od nedelje, sat napred

BEOGRAD - Agencijski foto-reporter danas je snimio jednu rodu, koja se posle zimovanja u toplijim krajevima vratila u svoje gnezdo na električnom stubu u Novom Sadu, što je uvek pouzdan znak dolaska toplijeg perioda godine, a što, opet, umnogome utiče na promenu u organizaciji ljudskih aktivnosti.

Pomeranjem kazaljki na časovnicima za jedan sat unapred u nedelju 29. marta u 2 sata počeće letnje računanje vremena, saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale Ministarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ekonomije i regionalnog razvoja.

U saopštenju je precizirano da na osnovu Zakona o računanju vremena letnje računanje vremena u ovoj godini počinje poslednje nedelje marta tako što se vreme u 2 časa pomeranjem kazaljki za jedan čas unapred računa kao 3 časa.

Za uštedu struje

Prema važećem zakonu, letnje računanje vremena u Srbiji počinje poslednje nedelje u martu, a završava se poslednje sedmice u oktobru.

Cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije. Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a pre tri godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

"Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom sedamdesetih godina, čime se "produžava" dan, omogućuju ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države.

Na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje u martu ili prve nedelje u aprilu.

Pomeranje vremena se u većini slučajeva vrši u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.

Island ne menja

Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.

Od 2002. godine EU, kao i ostale zemlje u Evropi, su odredile da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje sedmice u oktobru.

Island je jedina evropska zemlja koja ne pomera satove.

Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena je obrnut u odnosu na severnu.

Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.

Izrael je, primera radi, do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla prelaziti na izraelsko letnje vreme.

Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog "produženja" dana, jer smatraju da prirodu ne treba "mučiti", makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...