Izvor: Politika, 08.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema posla za stipendistu Fonda za talente
Vratio bih se u Loznicu, radio bih i po selima kao nastavnik, ali radnog mesta nema, kaže Dejan Božović, diplomirani profesor geografije
Lozničanin Dejan Božović diplomirao je na novosadskom Univerzitetu sa 23 godine i prosečnom ocenom 9,64 čime se svrstao među oko sedam odsto visokoobrazovanih u Srbiji, ali je sada kao diplomirani profesor geografije među mnogo brojnijom populacijom: onima koji mesecima uzalud traže posao.
Osim nekih običnih želja, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što su, da radi u struci i da se osamostali, Dejan ima i dodatni motiv da traži zaposlenje: kao jedan od 1.000 stipendista Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta u obavezi je da pet godina radi u Srbiji. U suprotnom, treba da isplati državi 300.000 dinara.
– Vratio bih se u Loznicu, radio bih i po selima kao nastavnik, ali ne mogu ni tamo da nađem posao. Bio sam u odeljenju Ministarstva prosvete u Loznici i tamo su mi rekli da ni u jednom selu u regionu ne postoji ni 10 odsto slobodne norme. Išao sam na razgovor za posao i u dve lozničke škole – u jednoj su mi poželeli sreću u traženju posla i to je bilo sve – priča Božović.
Mladi profesor geografije pokušavao je da se zaposli i u Beogradu, Brčkom, slao svoju radnu biografiju, raspitivao se za uslove konkursa, ali ništa od toga nije dalo rezultata. Mnogi nisu ni odgovorili na njegovo pismo.
Dejana su najviše razočarali odgovori koje je dobio u pojedinim školama gde je konkurisao za nastavnika geografije. Naime, neki direktori i nastavnici su bili dovoljno „predusretljivi” da mu razjasne kako stvari stoje.
– Najčešće se svodilo na to da radno mesto već čeka nekog, da se zna koga treba tu i tu zaposliti. Bolje da su mi samo odgovorili da nema mesta ili da imaju boljeg kandidata nego što su mi to rekli – kaže naš sagovornik.
Jedini posao koji mu je, za sada, izvestan i za koji mu nisu rekli da su raspisali konkurs zbog zakonskih procedura je posao poslužitelja na jednom američkom brodu – tu je Dejan primljen i ako se odluči da prihvati njihovu ponudu već za desetak dana trebalo bi da zaplovi sa njima.
– Radi se deset sati dnevno, ali, kako stvari sada stoje, nemam drugog izbora. Najviše bih voleo da nastavim studije, upišem master ovde ili u inostranstvu, ali i za to treba dosta novca, za školarinu, stan, hranu, a to kao nezaposlen ne mogu sebi da priuštim. Ovako se nadam da ću za šest meseci rada na brodu uspeti da skupim 3.000 evra i da platim sebi nastavak studija – priča Dejan Božović.
Onaj dug prema državi od 300.000 dinara ili pet godina radnog staža, ipak, najviše ga brine jer izgleda da je bez protekcije teško „odslužiti” svoju stipendiju. Fond za mlade talente, sa svoje strane, ugovorom je obećao pomoć pri traženju posla. Dejan Božović od njih još čeka odgovor.
U međuvremenu, Snežana Samardžić-Marković, ministarka omladine i sporta, u izjavi za „Politiku” objašnjava na koji način je planirano da fond pomaže bivše stipendiste.
– Nedavno smo pokrenuli akciju „Najbolji mladi u najboljim kompanijama” sa ciljem da najbolje kompanije ili institucije svojom društveno odgovornom politikom učestvuju u sufinansiranju stipendista, a da im zauzvrat ponude posao, praksu ili neki drugi vid saradnje. Uskoro ćemo pokrenuti centar za karijerno vođenje i savetovanje mladih talenata, koji će talentima obezbediti stručnu pomoć u usmeravanju njihove karijere i nadogradnje znanja i veština – kaže Samardžić-Marković.
Ministarka objašnjava da stipendisti imaju obavezu da rade u Srbiji pet godina u roku od sledećih osam godina. Dakle, imaju tri godine da nađu posao – valjda je to sasvim dovoljno za srpske prilike.
– Fond za mlade talente prešao je u nadležnost Ministarstva omladine i sporta u avgustu 2008. godine i s obzirom na to da tek odskora imamo prve diplomirane akademce, evidencija o njihovom zaposlenju biće dostupna onog momenta kada prvi stipendista bude našao posao. Ugovorom nije predviđeno da stipendisti moraju da rade u struci. Takva odluka doneta je na njihov zahtev da ih ne ograničavamo ukoliko žele da se oprobaju u drugim disciplinama. Naravno, za sve je najbolje ako rade u struci – kaže ministarka.
Pošto stipendiste zapravo plaćaju poreski obveznici kroz budžet, Ministarstvo omladine je smatralo da bi i građani Srbije trebalo da imaju koristi od svojih talentovanih akademaca, pa je uveden uslov o obavezi petogodišnjeg rada, objašnjava ministarka Samardžić-Marković.
A Ministarstvo omladine i sporta i građani Srbije za godinu dana uložili su u svoje mlade oko 500.000.000 dinara za stipendije i nagrade za 2.250 talentovanih. Ostaje još jedan „sitan” detalj – da talenti dobiju priliku da rade.
Jelena Beoković
[objavljeno: 09/09/2009]
