Izvor: Radio 021, 23.Feb.2017, 08:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najskuplji kvadrat 5.290 evra u Beogradu
Iako se novogradnja, po pravilu, prodaje po višim cenama u odnosu na korišćene stanove, najskuplji stan u Srbiji, u prošloj godini, ipak nije bio novogradnja.
Prodat je u beogradskoj opštini Stari grad, a za površinu od 132 kvadratna metra plaćeno je gotovo 700.000 evra, što znači da je cena kvadrata bila oko 5.290 evra, saopštio je Republički geodetski zavod.
Najskuplji stan, godinu dana ranije, u 2015. bio je gotovo dvostruko jeftiniji, iako iste kvadrature. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Njegova cena od 370.000 evra omogućila je novom vlasniku adresu na Dedinju, u zgradi sa bazenom i velnes centrom. Najskuplje plaćena kuća u Srbiji 2016, međutim, nije kupljena u Beogradu, već u Subotici, po ceni od 1,2 miliona evra.
Prema registrovanim podacima, građani Srbije svega u sedam odsto slučajeva stan kupuju od investitora, odnosno nove stanove i to zbog viših cena. Primera radi, na Novom Beogradu i Paliluli potrebno je izdvojiti 55 do 60 odsto više novca za kupovinu novogradnje u odnosu na prosečnu cenu korišćenog stana, na Vračaru je to 30 odsto više, a na Starom gradu i Savskom vencu od deset do 15 odsto. U Užicu se, za komfor novogradnje, izdvaja 50 odsto više novca u odnosu na prosečnu cenu korišćenog stana, dok je u Novom Sadu i Kragujevcu to oko 20 odsto.
Unapređen sistem procene prosečne cene nekretnina
Građani i privrednici moći će od 1. marta lakše da se odlučuju za investiranje u nekretnine, pošto je Republički geodetski zavod unapredio sistem procene prosečne cene nekretnina u Srbiji. Zavod je unapredio Registar cena nepokretnosti, koji je deo sistema Masovne procene vrednosti nepokretnosti.
Na veb-sajtu Republičkog geodetskog zavoda dva puta godišnje biće prezentovan izveštaj o promeni prosečnih cena nepokretnosti u Srbiji, tako da će ažurni podaci za 2017, i građanima i investitorima, biti dostupni već 1. septembra.
U Registru cena nepokretnosti, koji vodi RGZ, za potrebe masovne procene, tokom prošle godine, registrovano je 116.000 ugovora o prometu nepokretnosti, od toga čak 80 odsto prometa čine kupoprodaje.
Podaci iz Registra cena nepokretnosti i sistem masovne procene vrednosti nepokretnosti treba da obezbede jednak i pravedan tretman svih poreskih obveznika, građana i privrednika, a za državu niže troškove određivanja poreskih osnovica i veći priliv sredstava od oporezivanja zahvaljujući kompletnom obuhvatu nepokretnosti, navodi se u saopštenju.
Autor: Tanjug/Foto: Pixabay
