Izvor: Radio 021, 09.Dec.2019, 08:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mlečni proizvodi ne utiču na dugovečnost
Ljudi koji konzumiraju mnogo mleka, sira i jogurta ne moraju nužno živeti duže od onih koji to ne rade, pokazuje nedavno istraživanje.
Naučnici su proučili podatke o konzumaciji mleka i mlečnih proizvoda kod više od 168.000 žena i više od 49.000 muškaraca u SAD zaposlenih u zdravstvu koji nisu do tada bolovali od srčanih bolesti ili karcinoma. Tokom oko tri decenije, koliko su praćeni, preminulo je ukupno 51.438 osoba.
U poređenju s ljudima koji su unosili >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << najmanje mlečnih proizvoda, prosečno 0,8 porcija dnevno, oni koji su konzumirali najviše mlečnih proizvoda, prosečno 4,2 porcije dnevno, imali su sedam odsto veće šanse da umru tokom posmatranog razdoblja.
Porcija iznosi 1,3 dcl mleka ili jogurta ili 40 do 55 grama sira zavisno od toga je li svež ili prerađen.
Oni koji su po konzumaciji mlečnih proizvoda bili negde na sredini s oko tri porcije dnevno imali su podjednake šanse da dožive kraj studije kao i grupa koja je konzumirala najmanje količine mlečnih proizvoda.
"Ukupni unos mlečnih proizvoda nije bio povezan s manjim rizikom od ukupnog mortaliteta", napisao je tim predvođen autorom Mingom Dingom s harvardske škole javnog zdravlja u Bostonu u časopisu BMJ.
Neka ranija istraživanja povezivala su konzumiranje mlečnih proizvoda s nešto nižim rizikom od niza zdravstvenih problema među kojima i povišeni krvni pritisak, dijabetes, srčane bolesti i neke vrste karcinoma, navode autori istraživanja. No i povećana konzumacija mlečnih proizvoda bila je povezana s povećanim rizikom od nekih vrsta karcinoma.
Mlečni proizvodi se mnogo konzumiraju širom sveta i važan su izvor belančevina, vitamina D i kalcijuma, navode autori istraživanja. Mlečni proizvodi takođe mogu sadržati zasićene masti i holesterol koji mogu negativno uticati na zdravlje, ističu naučnici.
Istraživanje je utvrdilo da je bilo manje verovatno da će ispitanici koji su konzumirali najviše mlečnih proizvoda konzumirati alkohol i pušiti i bili su fizički aktivniji od onih koji su unosili najmanje mlečnih proizvoda u ishrani.
U nekim se slučajevima činilo da vrsta mlečnih proizvoda utiče na mortalitet. Veći unos nemasnog mleka, na primer, bio je povezan s nešto većim rizikom od smrti od svih uzroka kao i većim izgledima smrti od srčanih bolesti ili raka debelog creva i rektuma. Punomasno mleko bilo je povezano s većim rizikom od smrti od svih uzroka kao i kardiovaskularnih bolesti i karcinoma. Nije utvrđeno da sir i jogurt utiču na dugovečnost.
Ljudi koji su jednu porciju mlečnih proizvoda dnevno zamenili orašastim plodovima i mahunarkama imali su 14 odsto manje šanse da umru tokom istraživanja.
Zamena jedne porcije mlečnih proizvoda jednom porcijom celih žitarica bila je povezana s 11 odsto manjim rizikom od smrti tokom istraživanja.
No, zamena jedne porcije mlečnih proizvoda jednom porcijom crvenog ili prerađenog mesa bila je povezana s pet odsto većim rizikom od smrti tokom studije.
Iako studija ima ograničenja, jer ispitanici ne predstavljaju reprezentativan uzorak čitavog stanovništva, rezultati sugerišu da umerena konzumacija mlečnih prozivoda može omogućiti duži život, zavisno od toga šta je još u ishrani ljudi, zaključuje tim.
"Dve porcije dnevno mlečnih proizvoda povezane su s najmanjim kardiovaskularnim mortalitetom, no veći unos od toga povezan je s nešto višim mortalitetom posebno od karcinoma", zaključuju naučnici.
Autor: Hina
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
