Izvor: Radio 021, 08.Apr.2018, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ministarstvo da pocepa nacrt Medijske strategije"
Predsednik UNS Vladimir Radomirović smatra da je u procesu izrade nove Medijske strategije glavni zadatak Ministarstva kulture i informisanja da ona bude što kvalitetnija, dok predsednik NUNS Slaviša Lekić misli da bi Ministarstvo trebalo da se odrekne aktuelnog nacrta i da ga pocepa.
Kako je sloboda medija među najlošije ocenjenim tačkama na evropskom putu Srbije, od nove Strategije se očekivalo da bar donekle popravi tu situaciju. Problemi su nastali već u ranoj fazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << izrade tog dokumenta, od metodoloških i pitanja strukture i ovlaščenja članova radne grupe, do istupanja iz njenog sastava još u oktobru 2017. četvoro članova, predstavnika najrelevantnijih novinarskih, medijskih udruženja i struke.
Zato se već sada, iako zvanični nacrt Strategije još nije objavljen, postavlja pitanje njenog legitimiteta i učešća medijske zajednice u najavljenoj javnoj raspravi, mada predsednici UNS i NUNS imaju o tome različito viđenje.
"Kvalitetniji dokument može se dobiti samo ako u javnoj raspravi budu učestvovali svi relevantni akteri i ako njihove primedbe i kritike budu prihvaćene", izjavio je Radomirović. On kaže da će se upravo na osnovu te Strategije pisati i novi medijski zakoni, koji bi trebalo da budu bolji od aktuelnih.
S druge strane, Lekić je svestan da država neće prihvatiti njegovu sugestiju o odricanju od nacrta Strategije i izvinjenju članovima radne grupe koji su radili na tom dokumentu, ali poziva Ministarstvo da ne kreće ni u kakvu raspravu.
"Ministarstvo bi trebalo da pozove ljude iz medija i medijskih udruženja, da formira novu stručnu radnu grupu i krene u pravljenje novog strateškog dokumenta", smatra Lekić.
Kao glavni izazov za slobodu medija, Radomirović ukazuje na socijalni položaj novinara, posebno u lokalnim medijima.
"Sa platom od dvadesetak hiljada dinara, ne može se objektivno informisati javnost, ne može se kritikovati, odnosno stati protiv neke vlasti koja je u tom trenutku na tom određenom mestu", ukazao je i označio političke i ekonomske pritiske na novinare i medije kao drugi veliki problem.
"Ministarstvo kulture i informisanja trebalo bi na vreme, uvek i stalno, da reaguje na svaku vrstu političkog i ekonomskog pritiska na sve medije, a to je ono što nedostaje u radu Ministarstva", smatra Radomirović.
S druge strane, Lekić ocenjuje da je najveći problem medija strah, ali ne samo strah koji kod novinara dovodi do autocenzure, već i strah ljudi zbog kojih ti mediji postoje, a koji od medija očekuju da budu ono što oni nisu. Po njegovim rečima, samo se od novinara očekuje da budu hrabri i istinoljubivi i da traže odgovore na pitanja od javnog intresa, čemu bi zapravo trebalo da se posvete i drugi.
"Medijski mrak se može pobediti jedino borbom protiv straha", navodi Lekić.
Gajović: Medijska strategija ima legitimitet
Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja zadužen za medije Aleksandar Gajović tvrdi da nacrt nove Medijske strategije apsolutno ima legitimitet.
Gajović je potvrdio da je nacrt Strategije trenutno u "jednom od sekretarijata Vlade Srbije" i precizirao da nije reč o proveri, već da je Ministarstvo "želelo da čuje još jedno mišljenje, pre nego što tekst uđe u javnu raspravu".
"Onog trenutka kada dobijemo zeleno svetlo da možemo da postavimo Strategiju na sajt, tog trenutka na neki način počinje javna rasprava", precizirao je Gajović.
Upitan da li će se država normativno i vlasnički vratiti u medije, što bi bilo u suprotnosti sa ciljevima prethodne reforme, Gajović je odgovorio: "Na to pitanje mogu da vam odgovorim jednom jedinom rečenicom. Ako je javni interes građana Republike Srbije upravo to što kažete, onda će to tako i biti".
On nije želeo da se izjašnjava ni o sudbini agencije Tanjug, koja je nastavila da radi, uprkos odluci Vlade Srbije iz novembra 2015. godine da bude ugašena.
Autor: FoNet
