Izvor: Politika, 29.Jan.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo pravih informacija i mnoštvo zabluda
U Srbiji je zabranjeno gajenje biljaka dobijenih genetičkim inžinjeringom, ali iz novosadskog Ekološkog pokreta stižu najave da će njihov uvoz, prodaja i proizvodnja dobiti zeleno svetlo za prolaz u naše krajeve, što opet ministar poljoprivrede negira
Priča o genetski modifikovanoj hrani i semenu bar kod nas još nema kraj. Ostaje da se precizira u zakonu šta sme a šta ne sme da se nađe u proizvodnji i prometu i tako definitivno usaglasi sa evropskim propisima i pravilnicima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zagovornici zdrave hrane i ekolozi uvek vrlo burno reaguju na svako pominjanje dozvole za gajenje genetski modifikovanih useva na našim njivama, prepoznajući opasnost svuda. I gde je ima i gde je nema. Proteklih nedelja opet se mnogo govorilo o toj temi.
Fitilj je zapalilo dramatično upozorenje Udruženja „Stop GMO u Srbiji” u kome je isticano da je „Ministarstvo poljoprivrede pripremilo Nacrt zakona o genetički modifikovanim organizmima (GMO) čijim bi se usvajanjem dozvolio njihov uvoz, prodaja i proizvodnja”. Bura je nastupila odjednom, iako je po važećem Zakonu iz 2009. godine u Srbiji zabranjena proizvodnja i promet genetski modifikovanih biljaka i semena u komercijalne svrhe, a uz posebne dozvole mogući su samo ogledi.
Ekološki pokret Novog Sada se u upozorenju, između ostalog, pozvao i na izjavu Božidara Đelića, potpredsednika vlade zaduženog za evropske integracije, posle nedavne posete Briselu tvrdeći „da ćemo imati izmene i dopune Zakona koji će bolje regulisati genetski modifikovane organizme”. U isto vreme ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin negira izmene važećih propisa. I šta sad, da li se to nešto „iza brda valja” ili ne? Da li su i zašto genetski modifikovani organizmi toliki bauk i postoji li razlog uvođenja GMO koji bi bio od koristi nacionalnoj ekonomiji u vreme kada se svet okreće organskoj proizvodnji hrane?
Jedni brane, drugi napadaju
Genetski inženjering, kao retko koja oblast, izaziva mnoge nedoumice. Počev od onih moralnih, do naučnih koje tvrde da je polje u vezi sa genima najmanje istraženo i da se ne može sa sigurnošću znati neće li u budućnosti mutirati i dovesti do nepredviđenih posledica. Već je bilo i slučajeva da rezultati eksperimenata budu potpuno suprotni od očekivanih. Međutim, zagovornici GMO navode da će se njihovom komercijalizacijom rešiti problem gladi u svetu. Ukrštanjima gena nastale bi vrste otporne na bolesti, korov, štetočine, sušu, mrazeve i vrste zemljišta…
– Najveći problem nastaje zbog manjka informacija i mnoštva zabluda – tvrdi dr Aleksej Tarasjev, viši naučni saradnik na Odeljenju za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja u Beogradu, ekspert UN za biološku sigurnost, uz napomenu da je sadašnji zakon u suprotnosti i sa evropskim propisima i sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO).
Nacrt izmena ranijeg, saveznog zakona iz 2001. bio je na javnoj raspravi i dobio pozitivno mišljenje stručne javnosti. I nacrt i stari zakon su omogućavali dobijanje dozvole za komercijalno gajenje GMO, s tim da, zahvaljujući strogom spravilniku, nijedna dozvola nije izdata. Zato je nešto trebalo preduzeti. Napisan je novi predlog zakona i poslat poslanicima u skupštinu. Međutim, u toku pravne procedure, bez učešća stručnih tela, nacrt je značajno izmenjen i takav usvojen – kaže naš sagovornik. – Tako da je na snazi propis koji je restriktivan, ali ne i bezbedan. On dozvoljava kontaminaciju genetski modifikovanim materijalom od 0,9 odsto, što „liči” na evropske propise, ali nema, kao u EU, dodatnih odredbi, koje kažu da ta kontaminacija mora biti nenamerna i tehnološki neizbežna, i to već odobrenim GMO ili onim GMO koji ima pozitivnu procenu rizika.
Primera radi, prilikom uvoza po sada važećim propisima, u pošiljci mogu da se nađu i bilo koji živi genetički modifikovani organizmi u količini od 0,9 odsto, pa i manjoj, ali sasvim dovoljnoj da se rašire. Što znači da su bez navedenih ograda, širom otvorena vrata ulasku netestiranih i potencijalno štetnih GMO u Srbiju. Zato je donošenje valjanih propisa u interesu svima, kod nas i u Evropi.
Slučaj po slučaj
Procena potencijalnih rizika po životnu sredinu i zdravlje ljudi od GMO je regulisana i međunarodnim aktima – Kartagenskim protokolom o biološkoj sigurnosti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti čiji je potpisnik i naša zemlja.
– Procena se zasniva na predostrožnosti, ali se po principu „slučaj po slučaj” rizici moraju razmatrati posebno za svaki modifikacioni događaj, životnu sredinu i svaku planiranu upotrebu GMO. Ne može se govoriti o opštoj opasnosti od GMO, ni o tome da su oni svi bezbedni. U proceni rizika ide se „korak po korak”, što znači da se GMO mora prvo testirati u eksperimentalnim uslovima, zatim u poljskim ogledima, pa se tek na bazi tako prikupljenih informacija može razmatrati njegovo eventualno oslobađanje u životnu sredinu – objašnjava dr Tarasjev i dodaje da se treba ugledati na propise u Evropi.
– EU nije uvela moratorijum na GMO već je proceduru radi predostrožnosti usporila, toliko da je STO imala primedbu da se namerno razvlači sa primenom genetičkog inžinjeringa. Austrija je primer zemlje koja poštuje propise EU o GMO i u skladu sa njima se štiti od „novajlija” tako što je pojedine regione registrovala za organsku poljoprivredu pa u tom slučaju niko u okolini ne može saditi GMO useve. Nacionalni parkovi i rezervati prirode su takođe zaštićene zone. Pored toga što je procedura koja se koristi u EU dobra i za nas, treba imati u vidu i neophodnost usaglašavanja. Recimo u Rumuniji je bilo dozvoljeno gajenje modifikovane soje. Kada je naš sused postao član EU, zabranjeno je gajenje ovog modifikovanog useva na tamošnjim njivama da bi se uskladio sa propisima Unije.
– Deset odsto Evropske unije koristi hranu organskog porekla, a to je 50.000 potrošača. Zato bi za Srbiju bilo bolje da ne uvodi GMO već da ostane zaštićena zona za organsku proizvodnju – kaže profesor dr Miladin Ševrlić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Spas ili uništenje
„GMO – seme spasa od gladi”, jedna je od svetskih reklama koja u našoj zemlji nema uporište, jer Srbija može da prehrani i sebe i još dve zemlje slične veličine i bez GMO. Da GM neće rešiti krizu hrane stoji i u izveštaju Svetske banke iz 2008. godine u kome se navodi da je povećanje proizvodnje biogoriva uzrok povećanja cene hrane.
Inače GMO se prvi put našao na njivama u SAD 1996. godine, kada je na dva miliona hektara zasađena soja genetski otporna na herbicide. Ova kultura se gaji na velikim površinama kao monokultura uz najsavremeniju agrotehniku, vremenom su farmeri imali sve više problema sa korovom. Naučnici su došli na ideju da proizvedu seme soje koje će biti otporno na herbicid na koji su sve ostale biljke osetljive. Tako je počelo a danas se širom sveta komercijalno gaje biotehnološki dobijeni soja, kukuruz, uljana repica, pamuk i šećerna repica na oko 134 miliona hektara.
Ostalo gajeno bilje, voće, povrće i cveće genetski modifikovano još uvek nije stiglo na tržište. Izuzetak je na virus otporna papaja koja se gaji na Havajima godinama i koja zauzima 90 odsto lokalnih polja
I dok se u zemljama u razvoju beleži stalni porast GMO, u razvijenim posustaju jer najavljena očekivanja nisu ispunjena: prinosi ne samo da stagniraju već i opadaju, a povećava se unos herbicida, raste cena semena koje se mora uzimati zajedno sa određenim herbicidom. Pri tom se od mnogobrojnih najava o GM biljkama otpornim na sušna područja ili pak salinitet u zemljištu što bi bilo poželjno, nije otišlo dalje od otpornosti na herbicide i insekticide.
Na etiketi ne piše
– Ljudi su selekcionisali biljke i životinje više od 10.000 godina unazad. Tradicionalna biotehnologija je takođe prilično izmenila i izvesne biljke – tvrdi dr Tarasjev. – Mi smo od jedne jedine vrste napravili i kelerabu, kupus, kelj, karfiol, brokoli. Sa biološke tačke gledišta, i u prošlosti su u proizvodnji poljoprivrednih kultura bile korišćene drastične metode. Prenošenje genetičkog materijala daje velike mogućnosti da se potrebne kulture proizvode brže, u vremenskom rasponu koje se meri godinama a ne decenijama ili stotinama godina. Veće mogućnosti koje daje neka tehnologija zahtevaju i veću stručnost, kao i pažljivije proučavanje mogućih efekata.
E, tu smo već na klizavom terenu, jer genetički inžinjering ostavlja prostor i za zloupotrebu. Naučna istraživanja su skupa, a oni koji ih finansiraju očekuju i korist. Insistira se na što bržoj primeni novih GMO, bez detaljnije provere, što se u pojedinim slučajevima pokazalo vrlo opasno. Zato ne čudi da su se „zeleni” širom planete pobunili protiv primene, pa i biotehnoloških istraživanja. Jedan od argumenata su i rezultati eksperimenta dr Inga Pustaija na pacovima. On je jednoj grupi davao GM paradajz a druga je jela prirodan paradajz, sa istim hranljivim sastojcima i proteinima. Kod pacova koji su jeli GM paradajz creva su rasla mnogo brže, bubrezi i jetra bili su oštećeni, veličina im je bila manja, a mozak se nije pravilno razvijao.
U pet američkih država farmeri su imali identične probleme, njihove krmače se nisu prasile. Trag ih je naveo na to da su sve krmače jele jedan te isti genetski modifikovani kukuruz. Upotreba genetičkim inženjeringom dobijenog hormona za povećanje mlečnosti krava takođe je pokazala i svoje „naličje” – veće oboljevanje krava.
Sve to navodi na sumnju da je i ljudsko zdravlje ozbiljno ugroženo i da sa biotehnologijom treba biti obazriviji. Mada je u SAD-u dozvoljeno komercijalno gajenje GMO bez prethodnih provera uticaja na ljudsko zdravlje, to nije sve. Stručnjaci tvrde da je od ukupnih površina pod sojom – 90 odsto ona modifikovana koja se nalazi u mnogim namirnicama u tamošnjim supermarketima. Prisustvo GMO u hrani se ne označava tako da potrošači nemaju mogućnost izbora jer ne znaju šta uzimaju, za razliku od EU, gde prisustvo GMO u hrani mora da bude jasno obeležena.
Priroda na udaru
Zanimljivo je da su naši ljudi listom protiv GMO, ali se modifikovana soja zbog otpornosti na korov ipak prošvercuje na njive, a kada je inspektori otkriju, onda se njeno uništavanje brani svim raspoloživim sredstvima! Teško je u zrnu koje se na izgled ni po čemu ne razlikuje od klasičnog, prepoznati opasnost, superbiljku koja nema prirodnog neprijatelja, a otporna je na herbicide... Džaba upozorenja, zabrane, svest i savest su jedina brana. Treba znati da je pored zdravstvene bezbednosti po čoveka i životinje, veoma važno da se očuva raznovrsnost lokalnih sorti poljoprivrednih kultura koje mogu biti ugrožene ne samo primenom GMO, već i stranih, invazivnih vrsta (poput ambrozije ili kineskih bubamara), baš kao i masovnom upotrebom jedne vrste hibrida. Primer je i svinja mangulica koja je bila pred nestajanjem, jer su se proizvođači opredeljivali za strane krupnije rase poput jorkšira, zanemarujući domaće. Slično se dogodilo i sa jabukama, sve je teže naći stablo kolačare ili budimke, jer su ih potisnule „greni smit”, „jonagold”, „zlatni delišes”... Ko se još seća kukuruza „osmaka” od koga se pravi najslađa pogača, koji je ukusniji i od kukuruza šećerca?
-----------------------------------------------------------
ŠTA KAŽU U MINISTARSTVU POLJOPRIVREDE
Gajenje se kažnjava
U Generalnom inspektoratu Ministarstva za poljoprivredu su nam rekli da je na teritoriji Republike Srbije u 2010. godini, fitosanitarna inspekcija izvršila 1.100 kontrola parcela da bi proverila prisustvo genetski modifikovane soje na površini od oko 3.000 hektara. Ta soja je otkrivena na 122 hektara. Podneto je 98 krivičnih i prekršajnih prijava protiv odgovornih lica koja su gajila ovakve useve.
Visina kazne se kreće od 30.000 do 50.000 dinara za domaćine, dok se za pravno lice – prijava za privredni prestup kreće od 500.000 do 3.000.000 dinara.
Kako su poljoprivrednici došli do tog modifikovanog semena soje?
– Dešava se da se GM soja ilegalnim kanalima distribuira i nelegalno prodaje na pijacama, pretežno u zrnu kao stočna hrana. Poljoprivredni proizvođači koji jedanput kupe GM soju nakon žetve ostavljaju seme za sledeću setvu i na taj način se šire površine pod ovom sojom, ponekada i ne znajući da je seme GMO.
Kako se prepoznaju genetski modifikovane biljke?
– Fitosanitarni inspektori redovno kontrolišu useve metodom proteinskog testa, odnosno tehnikom test traka za brzu detekciju GM soje. Ukoliko test trake pokažu prisustvo GM, inspektori na licu mesta uzimaju uzorak soje i istog dana šalju u akreditovanu laboratoriju na analizu. Nakon dobijanja rezultata, parcele gde je utvrđeno prisustvo modifikovanih useva mehanički se uništavaju, a protiv odgovornih lica se sprovode zakonom predviđene mere.
Proizvođači mogu da prepoznaju da li se radi o GM soji tako što mali deo parcele, od nekoliko kvadrata, isprskaju totalnim herbicidom. Sve što nije genetski modifikovana biljka osušiće se.
U javnosti se može čuti da američka kompanija „Monsanto”, najveći planetarni proizvođač GM semena za poljoprivredu, izvodi oglede na dobrima Instituta za kukuruz u Zemunu i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu?
– Stručni savet za biološku sigurnost je u julu 2009. godine izdao odobrenje na godinu dana uz „procenu rizika” za ograničenu upotrebu GM kukuruza kompaniji „Monsanto” u cilju postavljanja eksperimentalnih ogleda. Međutim, do realizacije nije ni došlo, kompanija „Monsanto” je odustala od eksperimenta. U toku 2010. nije izdata nijedna saglasnost i odobrenje za uvoz GMO za eksperimentalne svrhe za kompaniju „Monsanto“.
Šta se sve kod nas testira?
– Zbog mogućeg prisustva genetičke modifikacije na kontrolu idu pošiljke semenskog i merkantilnog kukuruza, semenske i merkantilne soje, semenska i merkantilna uljana repica, semenska šećerna repa, pirinač kao i proizvodi dobijeni od navedenog bilja. U toku 2010. godine, sve uvezene pošiljke u našu zemlju bile su u skladu sa propisima u pogledu genetske modifikacije. Tipovi modifikacije koji se ispituju određeni su na osnovu odobrenih modifikacija u EU, odnosno koji se nalaze u registru EU a to su soja i sojina sačma (Roundap Raedy CP4 protein), kukuruz i proizvodi od kukuruza (MON 810, NK603, T25, Bt11 i Bt 176), pirinač i proizvodi od pirinča (LL62), uljana repica i proizvodi od uljane repice ( RF3, T45, Bt73) i semenska šećerna repa (H71).
--------------------------------------------------------
Kod ili poruka
Svaki organizam nosi u sebi nešto što nazivamo genom. To važi za bakterije i gljive u jednakoj meri u kojoj važi za biljke i životinje, uključujući i ljude. Ti geni su kodovi ili poruke. Oni prenose potrebne podatke organizma da bi znao kakve hemijske supstance mora da napravi da bi preživeo, rastao i da bi se razmnožavao.
Genetski inžinjering podrazumeva premeštanje gena iz jednog u drugi organizam (gen bakterije se prenosi u biljke, ljudski gen u svinje…)
Slavica Berić
objavljeno: 30.01.2011.
