Izvor: Radio 021, 29.Okt.2020, 22:03

Književnost i Džon Mekdonald: Pisac Li Čajld o majstoru krimića

Devedeset devet od sto muškaraca poput njega odlazilo je u Dženeral Motors, IBM ili Pentagon. Mekdonald je sedeo za oronulim kuhinjskim stolom i kucao 800.000 reči pre nego što je uspeo da proda jednu priču.

Getty ImagesLi Čajld će uskoro objaviti Večernju školu - 21. roman iz serijala o Džeku Ričeru

Serijal o Trevisu Mekgiju Džona D. Mekdonalda jedan je od najboljih u kriminalističkom žanru. Ali prava kriminalistička misterija ovde je zapravo kako je on >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << uopšte postao pisac.

Kao autor serijala o Džeku Ričeru, istražujem vlastitu fascinaciju ovim piscem u emisiji na BBC Radiju 4, 21 nijansa noara: Li Čajld o Džonu D. Mekdonaldu.

Oduvek me je intrigiralo - zašto bi dobrostojeći obaveštajni oficir kome je bila suđena prestižna korporativna kancelarija odlučio da postane siromašni pisac petparačkih priča? U radio-emisiji izvlačim vlastite zaključke, i u najboljoj tradiciji trilera, neću ih otkriti ovde.

Ali to je priča o čoveku koji je, vrativši se iz rata, pronašao ličnu slobodu za pisaćom mašinom.

Šest stvari koje je Čarls Dikens podario savremenom svetu Peter Handke: Od govora na Miloševićevoj sahrani do Nobela Tiago: „Ja sam svuda pomalo stranac"

Džon D. Mekdonald rođen je 1916. godine u privilegovanoj porodici više srednje klase u Šeronu, u Pensilvaniji. U vojsku se dobrovoljno javio 1940, gde je potom angažovan kao oficir, a kraj rata dočekao je kao ozbiljan potpukovnik s naočarima, u obaveštajnoj službi.

Bio je to vek Amerike: svuda se osećao neprikosnoveni napredak i pojavio se jedan potpuno novi tip ličnosti - direktor korporacije. Devedeset devet od sto muškaraca poput njega odlazilo je s diplomom Harvarda u Dženeral Motors, IBM ili Pentagon.

Umesto toga, Mekdonald je sedeo za oronulim kuhinjskim stolom i kucao 800.000 reči pre nego što je konačno uspeo da proda priču jednom časopisu za 25 dolara. Usput je izgubio 11 kilograma.

BBCOpisi ženskih likova Džona D. Mekdonalada ponekad su bili „užasni", kaže kritičarka kulture Suzan Ajzaks

Penzler dodaje: „Mislim da nije morao da zarađuje mnogo, poticao je iz donekle imućne porodice, ali ga je svakako zanimalo da promoviše svoje knjige."

Drugo veliko otkriće bila je zapanjujuća produktivnost pisaca kao što su Mekdonald.

Lično se po današnjim standardima smatram produktivnim, ali ne mogu da se poredim sa nekim od momaka iz ove emisije. Bilo je zadovoljstvo pričati sa Lorensom Blokom, piscem krimića čiji ogromni opus obuhvata davna vremena baš kao i današnja.

Blok kaže da nema pojma koliko je knjiga napisao, a procenjuje da je manje od 200, ali dobrano više od 100.

„Znam mnogo pisaca koji su bili jednako produktivni kao ja", kaže on.

Pogledajte video o buktjuberima i bukstagremerima: Oni čitaju i pričaju o knjigama

„Bob Silverberg, div naučne fantastike… pisao je dve knjige mesečno za jednog izdavača, još jednu za drugog, a ekvivalent četvrte knjige u pričama za časopise."

„Pisao je četvrt miliona reči mesečno."

Blok sugeriše da taj žestoki tempo pisanja uopšte nije bio neuobičajen. Ali za moderne čitaoce stoji jedno upozorenje.

Iako su marketing i briga za životnu sredinu možda bili ispred onog vremena, rodni odnosi definitivno nisu.

Nastavak na Radio 021...