Izvor: B92, 22.Jun.2010, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Idol i 10.000 fanova pobedili kišu
Britanski roker Billy Idol ponovio je u ponedeljak uveče na beogradskom Ušćuintenzitet hvaljenog koncerta koji je pre četiri godine održao na festivalu Exit u Novom Sadu.
Svirka Idola i pratećeg benda ovog puta bila znatno kraća, i proticala je uz kišu koja je konstantno padala. Uz Billyja Idola i ovoga puta bio je stari saradnik, gitarista Steve Stevens, a koncert je privukao više od 10.000 ljudi na poljanu kod spomenika "Večne vatre" poslednje, treće večeri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Ušće festa", koji je protekao u znaku vremenskih nepogoda, slabog odziva publike za ranije koncerte i otkazivanja druge festivalske večeri.
Tokom koncerta, na kojem je publika s entuzijazmom prihvatala čak i nove, nepoznate pesme, energični 55-godišnji Idol nekoliko puta zahvalio se posetiocima što su došli uprkos kiši, da bi im posle jednog bisa i 95 minuta svirke poručio: "J***š kišu, pobedismo je!" i otišao.
Publici je trebalo nekoliko minuta da prihvati da je to kraj. Idol je počeo svirku sa pesmom "Ready Steady Go" (1978), prvim hitom svoje nekadašnje pank grupe Generation X, dok se publika još skupljala i tek posle sledeće pesme "Dancing With Myself" (1981), gužva je počela da podseća na onu sa Exita.
Na repertoaru je, pored niza Idolovih solo hitova bilo još nekoliko pesama Generation X, a tu su bile i nove pesme, "Love Is Strange" i "Bitter Pill", od kojih je potonja bila vrlo dobro prihvaćena zahvaljujući autobiografskim stihovima u kojima je Idol pominjao nazive nekih svojih pesama i trijumf na MTV-ju tokom 1980-ih.
Tokom balada "Sweet Sixteen" (1986) i "Eyes Without A Face" (1984) posetioci koncerta su pevali uz Idola kao u horu, a tokom "LA Woman" (1990), hardrokerske obrade hita The Doors, publika je pevala "la-la-la" uz gitarsku solo deonicu pred kraj kompozicije.
Vrhunac je počeo uz motociklističku himnu "Blue Highway" (1983), kada je Steve Stevens podigao gitaru iznad glave i tako je jedno vreme svirao. Prava eksplozija oduševljenja nastala je uz ogromni hit "Rebel Yell", da bi potom, na prvi bis, usledio možda najusijaniji momenat koncerta: "White Wedding" (1982). Koncert, koji je "pokrio" sve albume iz Idolove karijere izuzev žestoko kritikovanog ostvarenja "Cyberpunk" (1993), završen je izvodjenjem hit obrade "Mony Mony" s kojom se Idol 1987. godine prvi i jedini put popeo na vrh američke liste najprodavanijih singlova.
Pesma je izvedena u produženoj verziji, koja je uključivala ritam uz koji je publika navijala kao na fudbalskoj utakmici, i prisustvo tri solo gitare na bini, od kojih je jednu svirao i Idol.
