Izvor: Radio 021, 25.Dec.2016, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnje bacimo milijardu i po plastičnih, toksičnih kesa
U svaku novu godinu, uz ukrašene gradove i okićene jelke, Srbija uđe i sa novih milijardu i po plastičnih kesa koje odbacimo tokom godine.
O našoj ambalažnoj potrošnji i nekulturi deponovanja i reciklaže najbolje svedoče rastinje, reke i priobalja, u koja se najveći deo najlona trajno uselio.
Kao izvor zagađenja, u mnogim zemljama, plastične kese su izbačene iz upotrebe, pogotovo što, više od estetskog, zabrinjava njihov toksični uticaj na životnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << sredinu – u kojoj se razgrađuju stotinama godina.
U Srbiji, dnevnu potrošnju ovih kesa merimo milionima. Prosečno ih koristimo dvadeset minuta, a prirodi ostavimo za narednih nekoliko vekova. Njihov pepeo je otrovan, "kumuju" poplavama, jer zapušavaju drenažne i odvodne kanale, lako se raznose, gomilaju, a uklanjaju teško i o našem trošku.
Ako je prvi korak u pravilnom odlaganju, sledeći je primarna selekcija, bez koje se ovaj otpad ne može reciklirati ili bezbedno spaliti. U protivnom, završava deponovan i tokom razlaganja oslobađa metan, mnogo štetniji od ugljendioksida.
"Došli smo ove godine do nekih količina koje već u narednoj godini imaju potencijal ili da se iskoriste kao energetsko gorivo, ili, u krajnjem slučaju, da ne bismo bili zagađivači, mi ga moramo spaljivati preko baklji", objašnjava Nedeljko Milosavljević, direktor JKP "Duboko" za RTS.
Predsednica "Lim" u Priboju Jasminka Dizdarević kaže da je Evropska unija donela jednu direktivu u kojoj se kaže da do 2019. godine korišćenje plastičnih kesa po stanovniku na godišnjem nivou treba da bude 90 komada, a do 2025. godine, da to bude 40 komada.
Ekološki princip eliminisanja plastičnih kesa oslanja se na savest potrošača i interes društva. Ako koristimo platnenu torbu, izbeći ćemo barem šest kesa sedmično, odnosno 24 mesečno, a godišnje, 288 kesa. Pojedinačno, to je samo zamena plastične kese i platnene torbe, a globalno, to je smanjenje zagađenja, efekta staklene bašte, trošenja nafte.
Ka tome Srbija je krenula pre četiri godine, oporezujući uvoz i izradu plastičnih i podstičući proizvodnju eko kesa, ali priroda svedoči da to nije dovoljno.
Inače, kako je 021 u više navrata pisao, u Novom Sadu je odnedavno uveden pilot-projekat primarne separacije otpada pod vođstvom JKP Čistoća. Na građanima je da otpad odvoje već u svojim domovima i to na komunalni i ambalažni, te da ga sklone u za ovaj otpad namenjene i posebno obeležene kontejnere. Radnici Čistoće otpad će u zasebnim kontejnerima prenositi na gradsku deponiju, gde će otpad biti rukovođen na prikladan način.
Prvi podaci pokazuju da su se građani rado odazvali separaciji otpada, ali je ipak nesavesnost i dalje na velikom nivou. Više o separaciji otpada u Novom Sadu čitajte i OVDE.
Autor: RTS, 021
