Izvor: Blic, 11.Apr.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ginu na šinama zbog nemara na rampama
Novosađanka Radmila Bakić (49) nastradala je u četvrtak popodne na obeleženom prelazu u Rumenačkoj ulici, a dan ranije Cvetan Stanojev (65) iz Kovilja poginuo je prelazeći prugu na neobeleženom mestu kod Žeželjevog mosta. Oba puta mašinovođe su sirenom pokušale da ih upozore da se sklone sa šina. Stručnjaci smatraju da bi se ovakve tragedije mogle izbeći isključivo ako se pružni prelazi dodatno obezbede.
Mada u železnici tvrde da su svi prelazi u železničkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čvoru Novi Sad (koji se proteže do Bogojeva, Zrenjanina i Inðije) obeleženi, rampama ili saobraæajnim znacima, pojedini stručnjaci smatraju da nas samo niska frekvencija vozova spasava znatno češćih nesreća. Prema reèima Ilije Tanackova, profesora železnièkog saobraæaja na Fakultetu tehnièkih nauka, veæina pružnih prelaza u gradu je obezbeðena, ali razlièitom vrstom često i dotrajale signalizacije.
- Ne postoje neobezbeðeni prelazi, ali zato postoji puno neozbiljnosti od strane železnice i preduzeæa za održavanje puteva - kaže Tanackov, napominjuæi da se pružni prelazi loše održavaju. Koliko su zapravo pružni prelazi u pokrajini zaista bezbedni niko sa sigurnošću ne može da kaže. Iako je Fakultet tehničkih nauka pre par godina uradio kompletan projekat o bezbednosti železnièkog saobraæaja, on nikada nije zaživeo.
- Nažalost, ne shvata se znaèaj bezbednih pružnih prelaza. Najveæi je problem u finansijskom delu posla, kada se ima u vidu da dobro obezbeðen prelaz, uz adekvatan prilaz staje oko šest miliona dinara - kaže Tanackov, napominjuæi da je Novi Sad ipak u prednosti u odnosu na druge vojvođanske gradove.
Prema njegovi reèima, najadekvatniji pružni prelaz u gradu, adaptiran uslovima saobraæaja, upravo je prelaz na Rumenaèkom putu, gde je prekjuče nastradala Bakićeva. Gurajući bicikl ona je, i pored upozorenja prolaznika i sirene voza obišla zaštitnu rampu. Iako se kretao tek 20 kilometar na sat, mašinovođa nije mogao da izbegne tragediju. U Železnici Srbije navode da su upravo nesmotrenost i nepoštovanje branika najčešći uzročnici nesreća na prugama.
- Više od 85 odsto nesreća na pružnim prelazima događa se zbog probijanja rampe. To je najbolji dokaz da ljudi ne poštuju oznake i da bez obzira na znak ili čak spuštenu rampu pokušavaju da preteknu voz - kažu u ŽTP - u, napominjući da su još češći slučajevi vozača koji „slalomom" pokušavaju da izbegnu polubranike. Stručnjaci, opet, smatraju da se prilikom obezbeđivanja svakom prelazu mora stupiti ponaosob.
- Trebalo bi da se uradi analiza koja bi pokazala koji je stepen obezbeðenja potreban svakom prelazu ponaosob. Pojedini, trenutno obeleženi samo saobraæajnim znacima, trebalo bi da dobiju i branike, a posebno su problematièni prelazi gde su postavljane ruène rampe, jer na pojedinim trasama uopšte nisu zaposleni èuvari - kaže Tanackov.
Nosila slušalice, pa nije čula lokomotivu
Većini ljudi je iznenađujuće je to što neko ne vidi i ne čuje nailazak voza, posebno jer se vozovi kreću od 20 do 70 kilometara na čas. To je iznenadilo i očevice pogibije Radmile Bakić, koja nije reagovala na sirenu i povike građana. Pretpostavlja se da je nesrećna žena, radnica kladionice „Putnik" u momentu nesreće imala slušalice u ušima, te da zbog muzike nije čula upozorenja.
Odšteta manje košta nego obnova prelaza
- Problem je što su premije osiguranja toliko niske, da se onim koji bi trebalo da održavaju prelaze, železnici i opštinama, više isplati da plate osiguranje nakon nesreæe, nego da obnove pružni prelaz - ocenjuje profesor Ilija Tanackov.
