Izvor: Radio 021, 28.Sep.2017, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Firme u Srbiji ipak ugrožene zbog kraha "Agrokora"?
Svi argumenti naših državnika da su "Agrokorove" firme koje posluju u Srbiji bezbedne jer po ovdašnjim propisima ne mogu biti sredstvo obezbeđenja za krovne kredite koncerna nedavno su pale u vodu.
Politika piše da se iz dva sudska rešenja i te kako pokazuje da "Frikom", "Dijamant", "MG mivela", "Merkator" i drugi u praksi mogu da postanu garanti za kredite koje je svojevremeno uzimao Ivica Todorić, vlasnik "Agrokora" nad kojim je uvedena prinudna uprava. Privredni sud u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Beogradu je nedavno, posle niza odluka koje su išle u prilog ruskom kapitalu, poništio svoju odluku prema kojoj je Ante Rimljak, privremeni upravnik "Agrokora", na račun Sberbanke trebalo da uplati tačno 255 miliona kuna u dinarskoj protivvrednosti, što je oko četiri milijarde dinara.
Tako se u pravnom ratu, koji se u u Srbiji vodi između ruske Sberbanke i hrvatskog "Agrokora", dogodio veleobrt. Ruska banka je kao sredstvo obezbeđenja imala menice izdate u Hrvatskoj, koje su aktivne nakon što kompanija "Jamnica" nije izmirila svoje obaveze.
Banka se prvobitno obratila Privrednom sudu u Beogradu i predložila da se odredi izvršenje na udelu jedne kompanije iz sistema koji posluje u Srbiji. Reč je o "Mg miveli", čiji je stopostotni vlasnik zagrebačka "Jamnica". Na osnovu ovog predloga sud je 26. juna doneo rešenje o izvršenju, što je praktično značilo da ruska banka svoj dug može da namiri prodajom akcija "Jamnice" u "Mg miveli". Ante Ramljak podneo je 9. avgusta na ovu odluku prvostepenog suda prigovor, koji je usvojen.
Tako je nedavno i doneto rešenje kojim se van snage stavlja prethodna sudska odluka. Iz ove, ali iz još jedne odluke Privrednog suda u Zrenjaninu, nedvosmisleno je jasno da firme koje posluju u Srbiji, a deo su koncerna, i te kako u praksi mogu da postanu sredstvo obezbeđenja za krovne kredite "Agrokora".
To se ispostavilo u još jednom slučaju, iako zakon formalno to ne dozvoljava. Pritom, ovde nije reč ni o kakvom kršenju ovdašnjih propisa, već samo o pokušaju poverilaca da se naplate preko sudova. Reč je o kreditu od 15 miliona evra, koje je banka Inteza svojevremeno pozajmila "Agrokoru". Formalno, zrenjaninski "Dijamant" ni na koji način nije povezan s kreditom. U ovoj kompaniji tvrde da niti su bili potpisnici ugovora o kreditu, niti su bili garant da će novac Intezi biti vraćen. Međutim, sud je doneo rešenje kojim se upravo na "Dijamant" stavljaju privremena mere, pa Ramljak ima sudsku zabranu opterećenja i otuđenja "Agrokorovog" vlasničkog udela u "Dijamantu".
U praksi, to znači da privremena uprava ne može da proda "Dijamant" ili da ga založi kao koletaral za neki novi kredit. Na koji je način je, "DIjamant" koji nije jamčio za ovaj kredit, u praksi postao kolateral, iako formalno pravno to nije? Radi se o tome da je "Dijamant" izdavalac 261.987 akcija koje su u vlasništvu "Agrokora". Ni firma "Mg mivela" nikada nije uzela kredit kod Sberbanke. Ali je, baš zato što je deo "Agrokora", postala predmet sudskog sporenja između dužnika i poverioca.
NBS: Propisi štite srpske firme u sastavu "Agrokora"
Danas se oglasila Narodna banka Srbije (NBS) koja je saopštila da na srpske firme koje posluju u sastavu "Agrokora" nije moguća primena specijalnog zakona "leks Agrokor" kojim je uvedena vanredna uprava u tu hrvatsku kompaniju.
"Odlukama sudova nije omogućena primena 'leks Agrokora' na kompanije Agrokora koje posluju u Srbiji, što znači da udeli u tim kompanijama ne mogu biti sredstvo obezbeđenja za kredite Agrokora. Prilikom ocene zakonitosti pojedinih ugovornih odredaba o jemstvu, odnosno drugim sredstvima obezbeđenja koja su eventualno data od strane rezidenata, u ovom slučaju srpskih kompanija, po kreditnom poslu između dva nerezidenta sud pazi na imerativne odredbe Zakona o deviznom poslovanju", navela je NBS.
Autor: Politika, Beta
